“Ено Бабића, понио сам лопту да ми се потпише”. “Ја имам папир да се потпише и да понесе да ми се потпишу Митровић и Тадић”. “Мени ће мама направити постер кад се сликамо”…, надвикује се недавно група осмогодишњака док чекају у реду за дружење и фотографисање са стопером московског Спартака и репрезентативцем Србије Срђаном Бабићем.
Бабић је на дружење с дјечацима стигао у Бањалуку, гдје је прије нешто више од мјесец дана почела са радом СБ Академи, у спортском центру посебно изграђеном за тренирање и такмичења.
СБ Академи једна је од многобројних фудбалских академија, школа или школица у регији, у којима фудбал тренира на стотине дјечака различитог узраста, а којима су фудбалери узор.
Само на територији града Бањалука постоји око 20 фудбалских клубова, од којих су најпознатији ФК Борац, ФК БСК, ФК Напријед, ФК Жељезничар, ФК Врбас, ФК Крајина, ФК Крупа… Према прегледу спортских организација Градске управе Бањалука постоји укупно 30 организација усмјерених на фудбал. Поред тога, непознат је укупан број школа спорта од којих многе имају фудбал у понуди.
У свима од њих дјечаци уче да дриблају као Роналдо и Меси, сањају да играју на великим стадионима, а да ли ће се неком од дјечака испунити тај сан, у разговору за Блумберг Адрију, Срђан Бабић одговара да се “никад не зна”.
“Из моје генерације су с овог подручја изашла два, три играча, из претходних генерација можда није ниједан, а из идућих пет, шест. Никад се не зна, зависи од генерације до генерације, како се развија, какве тренинге има”, каже Бабић.
Актуелна тржишна вриједност Срђана Бабића, према специјализованом порталу Трансфермаркт, је шест милиона евра.
Од саме дјеце доста зависи даљњи развој, а Бабић истиче да морају да буду упорни, да имају вољу и заволе спорт на прави начин.”Ако постоји воља и упорност, мислим да се не треба базирати на то да изађу један или два играча. Што да не и пет, шест, десет. Тако да, дај Боже да што више ових дјечака настави тренирати и да успију у томе, то ми је циљ”, истиче Бабић.
Да покрене фудбалску академију одавно је размишљао, али су се све коцкице сложиле ове године. У септембру су уписали и прве групе дјечака, старости од четири па до десет година.
“Драго ми је да видим у оволиком броју малишане и љубав према фудбалу, према спорту. Првенствени циљ ми је да заволе спорт, да се крену бавити њиме. Ја сам кренуо с четири године да тренирам фудбал, можда је било прерано”, прича Бабић.
Сада, са скоро 29 година и дугим “стажом” зна колико је важно да се дјеца у раном узрасту опредијеле за спорт, уз обавезну школу, за коју истиче да дјеци мора да буде на првом мјесту.
“Ако се тренира и ако постоји подршка, дјеца и спортисти из овог региона у доста већем броју могу да успију. Увијек је овдје било талентоване дјеце, међутим нисмо имали најбоље услове за развој. Ја први нисам имао услове кад сам почињао да играм”, наглашава Бабић.
Жеља му је увијек била, наставља се присјећати овај фудбалер, да игра на равном терену, а не по “кртичњацима”.
