Рат на Блиском истоку могао би да постане нови подстицај за радикализацију муслимана у БиХ која је неко вријеме била једна од европских земаља са највећим бројем бораца "Исламске државе" по глави становника, пише "Дојче веле".
Исти извор наводи да осим у БиХ рат на Блиском истоку подстиче радикализацију муслимана и на "Санџаку".
"Дојче веле" пише да је ислам у БиХ и "Санџаку" од деведесетих година прошлог вијека под сталним притиском спољних утицаја.
Некадашњи шеф канцеларије фондације "Конрад Аденауер" у Сарајеву Карстен Димел пише у анализи за ову фондацију да радикалне струје које су током рата дошле у БиХ са страним борцима из исламских земаља нису нестале и чине темељ политичког исламизма у БиХ.
"Дојче веле" наводи да се током рата у БиХ на бошњачкој страни борило око 4.000 муџахедина из арапских земаља, од којих су многи остали у земљи након потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године.
Од касних деведесетих година прошлог вијека радикалне групе су се уз отворену подршку Саудијске Арабије етаблирале у неким дијеловима БиХ и "Санџака", а саудијским новцем су изграђене селефијске џамије и установе културе.
Политиколог Ведран Џихић из Аустријског института за међународну политику у Бечу рекао је да је за "социјално фрустриране младе људе `Исламска држава` постала привлачана током рата у Сирији и Ираку, па су одлазили у те земље у џихад".
"Дојче веле" наводи да је БиХ тада била једна од европских земаља са највећим бројем бораца "Исламске државе" по глави становника.
"Ти симпатизери `Исламске државе` углавном су долазили из неколико добро надзираних такозваних селефијских села у БиХ", додаје се у тексту "Дојче велеа", а преноси Срна.
Радикалне организације и даље постоје, иако је Саудијска Арабија вјероватно смањила своју финансијску подршку, али сада улогу играју и нови фактори.
"Дојче веле" наводи да је напад на чувара израелске Амбасаде у Београду 29. јуна подстакао страх да би могло доћи до новог таласа радикализације муслимана који постиче актуелни рат на Блиском истоку.
Подсјећа се да је нападач на израелску Амбасаду у Београду српски конвертит, радикализован унутар тих група, а задња адреса му је била у Новом Пазару, граду са већинским муслиманским становништвом у Санџаку.
Стручњак за Балкан у америчкој организацији "Гулф стејт аналитикс" Ђорђо Кафиеро рекао је да рат у Појасу Газе данас више него било који други сукоб у свијету доприноси радикализацији младих муслимана.
Он је навео да је до сада било мало утицаја рата у Појасу Газе на Балкан, али да што дуже траје ситуација у Гази то више расте ризик.
Да тренутни догађаји на Блиском истоку доприносе новом таласу радикализације сматра и политиколог Џихић.
Он истиче да муслимани на западном Балкану рат у Гази доживљавају као "свјетски сукоб против муслимана" и сматрају да "Запад оплакује мртву дјецу у Украјини, а о Гази ћути", што доводи до буђења антизападних осјећања и антисемитизма.
"Дојче веле" пише да већина муслимана у БиХ и Санџаку одбацује екстремне тенденције као злоупотребу њихове религије, као и да се Исламска заједница Србије јасно дистанцирала од терористичког напада у Београду.
