Large banner

Изборна побједа Трампа и Орбана означиће крај унутаризације БиХ

12.01.2026

19:21

Коментари:

0
Изборна побједа Трампа и Орбана означиће крај унутаризације БиХ
Фото: Танјуг/АП

Изборна побједа Трампа и Орбана значиће крај политике туторства над БиХ и њене даље унитаризације - јасан је Милорад Додик. Каже да муслиманска политичка елита и њени медијски сателити панично прижељкују пораз Доналда Трампа и Виктора Орбана на овогодишњим изборима, јер знају да без страних ментора губе једино оружје које имају – притисак великих сила на Републику Српску и српски народ с циљем стварања унитарне БиХ.

„Они се супротстављају овоме и настоје да ситуацију мало смире, да сачекају да прође Трамп, а онда да наставе дјеловати као прије годину дана. Орбан је наш пријатељ. Он води разумну политику и када говори о концепту суверених народа и држава, говори и у наше име. Орбан је наш пријатељ. Орбан води разумну политику, онда када говори о концепту суверених народа и држава говори и у име нас", рекао је предсједник СНСД-а Милорад Додик.

Промјена гарнитуре у САД-у је учинила да Република Српска нема више понижавајући третман, порука је политиколога. Жеље политичког Сарајева о поразу Орбана и Трампа огледају се у томе да се у БиХ врати претходна поставка америчких дипломата, поручује Милош Шолаја.

"То је жеља да се врати на неке старе позиције кроз које би политичке гарнитуре у Сарајеву имале некакав утицај на те политике иако се те политике обликују у самим државама и оне зависе од самих држава. Дипломатија је ту један алат него што је извор моћи у самим државама примаоца", рекао је професор Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци Милош Шолаја.

У Сарајеву прижељкују пад Орбана и Трампа као пут ка слабљењу Српске, порука је политиколога Владе Симовића.

"То је веома једноставна политика - што Република Српска изгуби више пријатеља и сарадника, како у САД тако и Мађарској, то ће бити лакше дијелу бошњачке политичке елите која се залаже за укидање Републике Српске да оствари своје намјере, а то је централизација БиХ", рекао је политиколог Владе Симовић.

Ове године у новембру одржавају се избори за амерички конгрес ,што је пракса на сваке двије године, тзв међуизбори, јер се одржавају на пола предсједничког мандата. О исходу гласања зависи хоће ли изабрани предсједник моћи проводити свој програм уз подршку Конгреса или ће наићи на отпор и пат-позицију. Ради се о тзв. "тесту" за предсједника.

Најважнији изборни процес у Европи биће одржан на прољеће ове године, када ће грађани Мађарске изаћи на биралишта.

Преузимање дијелова текста или текста у цјелини је дозвољено уз обавезно навођење извора и уз постављање линка ка изворном тексту на порталу atvbl.rs.

Подијели:

Large banner