Професор Ненад Кецмановић оцијенио је да у свему што се догађа у БиХ од доласка лажног високог представника у Сарајево препознаје расуло, те истакао да ситуација неодољиво подсјећа најприје на распад СФРЈ, а потом и распад СР БиХ.
Кецмановић је истакао да би Америци и ЕУ било много паметније да кући пошаљу троје иностраних судија у Уставном суду БиХ којима је истекао дејтонски рок употребе, умјесто да се натежу са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком и лидером ХДЗ-а Драганом Човићем да попуне двије, односно једну националну столицу у овом суду.
"Препуштен својој памети, Кристијан (Шмит), међутим, једино рјешење за све види у томе да са (министром унутрашњих послова Федерације БиХ Исаком) Рамом и (министром одбране у Савјету министара Зуканом) Хелезом ухапси Додика онлајн", рекао је Кецмановић Срни.
Говорећи о сједници Уставног суда БиХ који је у четвртак у онлајн формату без присуства српских судија одлучивао о Кривичном законику Републике Српске, Кецмановић је рекао да није компетентан за уставно правне финесе, али да је на основу здравог разума препознао расуло у свему што се догађа у БиХ од доласка лажног високог представника у Сарајево.
Кецмановић је оцијенио да ситуација неодољиво подсјећа најприје на распад СФРЈ и, потом, на распад СР БиХ.
"У оба случаја унутрашњим антагонизмима кумовала је `међународна заједница` - у првом тако што је овјерила сецесију Словеније и Хрватске, у другом тако што је признала референдум о сецесији БиХ против воље уставно равноправног српског народа", рекао је Кецмановић.
Он је указао да ни у једном случају то није прошло без грађанског рата.
"Ипак, још није јасно да ли су Шмита послали да би у БиХ поново запалио шибицу у бурету барута и дао алиби колективном Западу да уведе ванредно стање и војну управу ЕУФОР-а или да би констатовао да је БиХ у стању распада и легализовао самосталност Републике Српске, Херцег Босне и бошњачке Босне", рекао је Кецмановић.
Према његовим ријечима, колико год потоња претпоставка, с обзиром на западну реторику јединствене државе, дјеловала мало вјероватна, ако се погледа реалност на терену, стање је увелико одмакло у супротном смјеру недовршене, неуспјеле, пропале државе.
"Како се вајка Абдулах Сидран: `Стално нам говоре да неће дозволити да се Босна подијели, а то се у ствари већ догодило`. И САД и ЕУ толико су забављене својим унутрашњим подјелама да би се бавиле јединством Босне, и толико заузете у Украјини и на Блиском истоку да би отварале још једно, потенцијално регионално, жариште", закључио је Кецмановић.
Сједница Уставног суда БиХ одржана је у четвртак, 18. јануара без иједног судије из реда српског народа и онлајн јер судије странци нису могли доћи због отказаних летова.
Још 2022. године мандат је истекао Миодрагу Симовићу, а једини преостали судија Србин Златко Кнежевић и званично је, на сопствени захтјев, почетком ове године отишао у пријевремену пензију.
Од 3. јануара у Уставном суду БиХ остало је двоје бошњачких и један хрватских судија, као и Албанац, Швајцаркиња и Њемица, које је изабрао Европски суд за људска права.
Најмање шест пута у постдејтонској БиХ Република Српска је предлагала закон о Уставном суду и инсистирала да се странци врате у своју земљу.
