Прави разлог и сврха због којег је основан Суд БиХ јесте постојање правосудне институције у БиХ као инструмента у рукама америчке Амбасаде и западних сила, који ће обављати њихов прљави посао и задатке, а они остати "чистих руку", те повремено изјавити како се залажу за мир, стабилност и демократију у БиХ, истакао је правни представник Републике Српске Лазар Стјепановић.
Ауторски текст правног представника Републике Српске за Срну преносимо у цјелости:
Предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец и бивши директор Обавјештајно-безбједносне агенције /ОБА/ БиХ Осман Мехмедагић ухапшени су од припадника Сипе због сумње да су извршили кривична дјела злоупотреба положаја, повезана са другим кривичним дјелима из Кривичног закона БиХ.
Нажалост, овакав потез није никакво изненађење с обзиром на то да говоримо о суду који је основан од високог представника мимо Дејтонског споразума, то јесте ниједном одредбом Дејтона није предвиђено оснивање како Суда БиХ тако и Тужилаштва БиХ.
Чињеницу да је овај суд основан мимо Устава БиХ и Дејтонског споразума потврђује и сам Суд БиХ на свом сајту, гдје у дијелу у којем се наводи историјат суда пише да је Закон о Суду БиХ наметнут одлуком високог представника.
Даље, као разлог и потреба за оснивањем оваквог суда наводи се да је "то било неопходно учинити како би се осигурало провођење надлежности државе БиХ, поштовање људских права и владавине закона на њеној територији". Први апсурд који је уочљив у овој реченици јесте тај да се наводи да је циљ доношења овог закона поштовање владавине закона у БиХ, а управо се наметањем Закона о Суду БиХ не поштује владавина права и закона јер закон на нивоу БиХ може доносити само Парламентарна скупштина БиХ као законодавни орган, а не појединац позивајући се на овлашћења која му не дају право законотворца.
Уколико би се и занемарио први апсурд и прихватила фикција да појединац може наметати законе, други апсурд јесте тај што се оснивање Суда БиХ није предвиђено ниједном одредбом Дејтонског споразума, напротив, његовим оснивањем се крше одредбе Дејтона.
А трећем, и можда најочигледнијем апсурду свједочимо у данашњем времену, када се суди предсједнику Републике Српске. Иако се наводи да је овај суд основан како би се осигурало провођење надлежности и поштовала људска права, суђење предсједнику Републике Српске јесте сушта супротност провођењу надлежности и поштовању људских права.
Предсједник Републике Српске оптужен је за непостојеће кривично дјело по којем ни Тужилаштво БиХ ни Суд БиХ нису могли и смјели поступати. Присуство предсједника на суду као оптужена страна, само зато што је извршавао своју уставну обавезу представља правни нонсенс који никада у историји није забиљежен.
Када се ово наведе, потребно је поново се вратити на наводни разлог оснивања Суда БиХ, а то је осигурање провођења надлежности и поштовање људских права и поставити неколико питања: Како неко да проводи надлежност /у конкретном случају уставну/ ако ће због тога бити на оптуженичкој клупи? Како проводити надлежности ако ће ти због тога судити управо она институција која је основана наводно с циљем осигурања провођења надлежности и заштите људских права? И која то људска права Суд БиХ поштује ако су овим суђењем повријеђене основне одредбе Европске конвенције /Члан 6. Право на правично суђење и Члан 7. Кажњавање само на основу закона/.
На сва ова питања одговор би, можда, требало да има лице које руководи таквим судом, то јесте предсједник Суда. Међутим, одговор на ова питања није лако добити с обзиром на то да је исти тај предсједник ухапшен и налази се у притвору због сумње да је извршио кривично дјело злоупотребе положаја ради незаконитог прислушкивања судија Суда БиХ и запослених у Тужилаштву БиХ у предметима који се односе на организовани криминал.
Дакле, не треба бити пуно паметан и стручан да би се схватио прави смисао оснивања Суда БиХ. Прави разлог и сврха због којег је један овакав суд основан јесте постојање правосудне институције у БиХ као инструмента у рукама америчке Амбасаде и западних сила, који ће обављати њихов "прљави" посао и задатке, а они остати "чистих руку", те повремено изјавити како се залажу за мир, стабилност и демократију у БиХ.
Хапшење предсједника Суда БиХ Ранка Дебевца и бившег директора ОБА Османа Мехмедагића представља само замазивање очију јавности да би се послала порука да се Тужилаштво БиХ заиста залаже за владавину закона.
Међутим, порука која је заправо послата јесте да су ова два лица довољно "прљавог посла" урадили за запад, и да им више нису употребљиви, а да ће на њихове позиције доћи неки нови послушници који ће бити на исти начин искориштени.
Да се у БиХ заиста поштује владавина права и да се правосудни органи заиста залажу за то, Ранко Дебевец не би никада могао бити реизабран за предсједника Суда БиХ с обзиром да је против њега вођен дисциплински поступак за низ незаконитих радњи које је извршио у свом првом мандату.
Дебевцу се у дисциплинском поступку стављало на терет да се током 2020. године састајао управо са директором ОБА Мехмедагићем, против којег је у том тренутку вођен кривични поступак, као и да је тужиоцу Ведрани Мијовић, која је поступала у предмету у којем је Дебевец учесник у поступку, пријетио путем порука.
Поред тога, Ранко Дебевец се теретио да је од 2004. године намјерно давао недовољно информација о имовини у иностранству, односно Шпанији, кроз личне финансијске извјештаје достављане Високом судском и тужилачком савјету.
Иако је Првостепена дисциплинска комисија 2021. године донијела одлуку којом се изриче мјера јавне опомене након што је утврдила одговорност Дебевца за дисциплинске прекршаје "понашање у суду и изван суда које штети угледу судијске функције и намјерно давање лажне, обмањиве и недовољне информације у вези с било којим другим питањима која су у надлежности Вијећа", Другостепена комисија је, из само њима познатих разлога, поништила првостепену одлуку и донијела одлуку којом је Дебевец ослобођен свих оптужби.
Ранко Дебевец је очигледно и извјесно био и остао у сталном контакту са директором ОБА, прије свега како би се проводиле незаконите и противправне радње, вршио недозвољени утицај на запослене, те злоупотребљавао службени положај с циљем остваривања личних интереса.
Овим је откривено право лице Суда БиХ и ко заправо руководи таквом једном институцијом. Институција која би требала бити прва у реду када се говори о поштовању Устава, закона и примјер другима институцијама заправо је легло корупције, криминалаца и лица која своју позицију злоупотребљавају у пуном капацитету.
На крају свега наведеног може се рећи да сумња сваког грађанина БиХ у све што се намеће од одређених амбасада и ОХР-а /као што је наметнут Суд БиХ/, овим хапшењем је потврђена.
Никаква добра воља за БиХ с њихове стране не постоји. Постоји само и искључиво њихов интерес који ће, милом или силом, бити спроведен путем "наших" институција.
