Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац изјавио је да је за Републику Српску нулти приоритет доношење закона о Уставном Суду БиХ, али да активности у Савјету министара које се односе на дефинисање овог закона иду јако споро, јер партнери из ФБиХ нису довољно посвећени томе.
Кошарац је рекао да је став Републике Српске и њених представника у заједничким институцијама да се формат и структура Уставног суда БиХ у којем три странца и два Бошњака по правилу доносе одлуке штетне за Републику Српску мора промијенити.
"Желимо да се, на уставан начин, донесе закон о Уставном суду БиХ који би дефинисао начин избора судија у овом суду", рекао је Кошарац и подсјетио да је Република Српска понудила рјешење које су су представници Српске у Савјету министара и презентовали.
Кошарац је додао да је дио рјешења које се тиче Уставног суда и закон о престанку важења мандата страних судија у овој правосудној институцији.
"Још немамо став федералних партнера о свему овоме и то је за нас забрињавајуће", истакао је Кошарац.
Он је подсјетио да су предсједник Републике Српске Милорад Додик и српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић више пута предлагали да питање Уставног суда и престанка мандата страних судија буду дио пакета 14 приоритета које је пред БиХ поставила Европска комисија.
"Очигледно да у нечијим главама постоји принцип шведског стола, да један дио оног што им евентуално треба узму, селективно нешто заборављају или селективно оспоравају. Мени се чини да нема довољно енергије у дијелу федералних структура да се закони о Уставном суду и престанку мандата страних судија усвоје", истакао је Кошарац.
Према његовим ријечима, од дијела политичких представника ФБиХ могао се чути приједлог да мандат страних судија у Уставном суду БиХ престане седам дана прије него БиХ постане члан ЕУ. Констатујући да је ријеч о апсолутној небулози и да је питање да ли ће и када доћи до проширења ЕУ, Кошарац је рекао да Српска не може бити толико политички наивна.
Он је указао на то да ће одласком у пензију судије Златка Кнежевића у Уставном суду БиХ остати само стране судије и судије из ФБиХ.
"Зашто бисмо ми бирали нове судије Уставног суда БиХ из Републике Српске ако ће се наставити са одлучивањем са странцима у њему? Ми цијенимо да је то модел који користи међународна заједница да са три странца и двоје Бошњака који су били врло активни у СДА покушавају да отимају уставне капацитете Републике Српске", рекао је Кошарац.
Наводећи да ће за пар година, због одласка судија у пензију, Уставни суд остати без домаћих судија из других народа, Кошарац је констатовао да је сасвим логично отворити питање доношења закона о Уставном суду и престанку мандата страним судијама онако како тражи Република Српска - у пакету са 14 приоритета Европске комисије.
Када је у питању изјава шефа Делегације ЕУ Јохана Сатлера да БиХ треба да усвоји измјене Изборног закона, те закона о спречавању прања новца, закона о судовима, те закона о спречавању сукоба интереса како би били отворени претприступни преговори са ЕУ, Кошарац је рекао да смијешно да он утврђује агенду.
"Сматрам да је значајно затворити ОХР. Добили смо статус кандидата, зашто ОХР није затворен", упитао је Кошарац, истичући да ни досадашњег напретка БиХ на путу ка ЕУ не би могло бити без доприноса представника Републике Српске у заједничким институцијама.
Он је констатовао да ЕУ има двоструке стандарде и да испуњавање задатака који се постављају пред БиХ нису били гаранција за отварање претприступних преговора.
"Република Српска и њене институције спремни су да дају конструктиван допринос за усвајање закона и одлука који су испуњавање приоритета, али постављамо питање шта је са законом о Уставном суду? Имају ли одговор за то, зашто то остављају као неки од мањих приоритета?", упитао је Кошарац.
Према његовим ријечима, неопходно је да домаћи политички представници самостално у договору доносе одлуке, уз афирмацију БиХ као заједнице два ентеита и три конститутивна народа.
Кошарац је додао да Делегација ЕУ у БиХ настоји да врши централизацију одређених политика на нивоу БиХ што није у складу са Уставом БиХ, наводећи примјер енергетике, која је у надлежности Републике Српске и ФБиХ.
"Министарство спољне трговине и економских односа има координишућу улогу и никада неће наметати одређене мапе, теме, стратегије, законе као надређени орган ентитетским министарствима", истакао је Кошарац.
Он је навео да БиХ из аспекта уговора о успостављању Енергетске заједнице, којом предсједава у наредних годину дана, као и других аката има преузете обавезе, али да је основна улога очувати енергетски суверенитет Федерације и Републике Српске на начин да у складу са еворпским стандардима и препорукама Европске делегације доносе своје прописе.
"Република Српска је то учинила, што је Европска енергетска заједница оцијенила врло успјешним, док је ФБиХ у одређеном застоју, за који очекујем да ће бити превазиђен", рекао је Кошарац.
Према његовим ријечима, оставља се увијек потреба за централном улогом неког органа у БиХ.
"И у претходном и у овом мандату јасног сам става да Министарство спољне трговине и економских односа не може бити министарство енергетике нити може бити министарство пољопривреде БиХ, зато што то није уставна надлежност овог министарства", истакао је Кошарац.
Подсјећајући да је БиХ недавно преузела једногодишње предсједавање Енергетском заједницом, Кошарац је навео да је обавеза БиХ да усвоји одређене акте као што је интегрисани енергетски план, преостале препоруке из Другог и Трећег енергетског пакета.
"Питање гаса је на нивоу ентитета. Јасно смо рекли да било какви покушаји да неки нови закон о енергији и гасу не може проћи без сагласности ентитета јер је то у њиховој надлежности", поручио је Кошарац.
