Данас се оглашава Златко Лагумџија, амбасадор колоније БиХ у Уједињеним нацијама. Коментарисао је изјаву Савјета безбједности УН-а о БиХ у којој је наведено да се позивају оба ентитета, три конститутивна народа и остали, као и сви политички актери у БиХ, да се придржавају одредби Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ, и да се укључе у искрен, отворен и конструктиван дијалог у циљу очувања стабилности земље.
Лагумџија се у својој изјави обрушио на Жељку Цвијановић, српског члана и предсједавајућу Предсједништву БиХ. Зашто? Зато што је саопштила да Република Српска све вријеме управо и подржава Дејтонски споразум, дијалог и консензус, што је и усвојено у изјави након сједнице. Такође, она је рекла и да се Република Српска слаже када је ријеч о заштити територијалног интегритета и позива на поштовање Дејтонског споразума, консензуса при одлучивању и рјешавању проблема кроз дијалог. ‘’Узгред речено, зато у изјави Савјета безбједности тако и пише’’, рекла је Цвијановић.
И шта сад овдје смета Лагумџији? То што није успјело његово лобирање да се у тој изјави у Савјету безбједности убаци осуда званичника Републике Српске и подржи Кристијан Шмит. Зато је данашња изјава Златка Лагумџије ништа више него правдање за пропаст његовог лобирања у Њујорку. Како би оправдао ту пропаст, одлучио се на напад па у свом саопштењу врти неколико истих реченица о томе како је битно само то да су се чланице Савјета безбједности усагласиле око подршке Дејтонском споразуму и територијалном интегритету. Дакле, оно о чему Република Српска константно говори.
И још једна небулоза Лагумџије – то што се у изјави не помиње осуда према званичницима Српске, конкретно према предсједнику Републике, и што се не помиње Шмит, Лагумџији се привиђа па он данас каже – управо је супротно. Он прстом упире у Жељку Цвијановић и тврди како она није успјела у неком лобирању, иако она каже да је све што пише у изјави оно за шта се Српска залаже. Али, подсјећамо, Лагумџија мора да оправда пропаст свог лобирања у Њујорку гдје су га дефинитивно прекрижили. У суштини, упроштено, из Савјета безбједности је поручено: уморни смо од вас, рјешавајте своје проблеме сами и више нас не занимате у том смислу да ми треба да се залажемо за некога од вас и водимо ваше домаће политичке борбе.
А онда се правда и због тога што се у изјави не помиње Шмит, а очекивали су да ће га сви подржати, кад оно ни слова. Зато Златко пише: подсјећам Жељку Цвијановић да високе представнике именује Савјет за провођење мира. Лагумџија би требало да зна да је тај несрећни ПИК створен како би давао политичке смјернице особи која буде изабрана као висок представник након потврде у Савјету безбједности УН-а. Тужно је да један дипломата то не зна, а уосталом, то тако пише и на страници канцеларије у којој ради несрећни Нијемац, па би и несрећни Лагумџија могао да то барем тамо прочита.
Морао је Лагумџија да своју дипломатску катастрофу оправда, а како другачије, него нападом на Републику Српску. Јер, изјавом Савјета безбједности и он и сви у Сарајеву који су чекали другачији текст, добили су подобру шамарчину.
