Пензионери у Федерацији добили су прве овогодишње пензије. Најнижа 573, загарантована 684 марке. Ако њих питате, недовољно и за основне животне трошкове. За пензионере је протекла година, свакако, била посебно бурна. Од федералне власти су тражили мало, добили још мање. Сада се надају бољим данима, већем разумијевању и коначном испуњењу захтјева. Најважнији, измјена чланова Закона о пензијско-инвалидском осигурању, што би омогућило раст пензија.
Цијене животних намирница сваки дан су у порасту, а пензионери кажу док плате рачуне и лијекове не остане готово ништа, пише Федерална.
"Моја је 570 КМ, најнижа, још од ње одбијају. Не бих могао да није дјеце. Дјеца ми помажу", "Имају дјеца па ми помогну, вани су", "Каква нам је власт, себи дижу плате, а пензионерима, ево, задњи пут - оно је срамота, оно је садака. Боље да нам ни оно нису дали", наводе пензионери.
И баш због тога пензионери су у протеклој години захтијевали од Владе Федерације низ мјера како не би преживљавали од мјесеца до мјесеца. Док не добију повећање пензија, тражили су једнократну новчану помоћ од 100 и 200 КМ, овисно о висини пензије, но добили су тек половичне износе.
"Влада је заобишла наша два најбитнија захтјева, а дала је трећи, чини ми се, чак и намјерно да би изазвала револт", сматра Мустафа Тракић, предсједник Савеза удружења пензионера ЗДК-а.
Кључни захтјеви пензионера од почетка до краја остали су исти. Иако се очекивало да ће измјене чланова Закона о пензијско-инвалидском осигурању на којима инсистирају бити усаглашене до краја године то се није десило. Тек је оформљена радна група у којој учествују и представници пензионера.
"Тражимо да се раст пензија веже за раст плата и да се омогући ванредно повећање пензија у односу на нестабилности које нам се дешавају – дивљање цијена и свега осталог", истиче Хасо Халиловић, предсједник Савеза удружења пензионера ТК-а.
Пензионери сада очекују да би се питање повећања пензија коначно могло помјерити с мртве тачке, а надају се да би законске измјене могле бити у парламентарној процедури до краја марта, како би се истиче Тракић, омогућило остваривање и ванредног и редовног повећања током године. У супротном постоји бојазан да би повећање могло бити само до два посто, усклађено с растом БДП-а и трошкова живота.
Из Федералне владе и ресорног министарства такођер очекују да би коначни приједлог радне групе у вези са законским измјенама могао бити готов до краја јануара. Очекује се и искорак у унапређењу статуса пензионера.
"Захтјеви пензионера су разумни и оправдани с обзиром на инфлацију, али морамо водити рачуна да сви захтјеви, посебно кад је ПИО/МИО систем у питању - из којег исплаћујемо пензије за око 455.000 пензионера - морају бити усклађени с финансијским могућностима Владе Федерације и надам се да ћемо успјети пронаћи компромис", каже Аднан Делић, министар рада и социјалне политике ФБиХ (НиП).
Но кап која је прелила чашу стрпљења код пензионера била је исплата једнократне новчане помоћи у мањем износу од оне коју су захтијевали. Управни одбор кровног савеза у Федерацији поднио је оставке, па би се, очигледно, промјене могле десити и у руководству, и то до краја марта.
"Главна карика, гдје шкрипи - долази од самог предсједника нашег Федералног удружења пензионера", наводи Ибрахим Сиротановић, представник Удружења пензионера Вареш.
И док пензионери чекају да ли ће им 2025. година донијети боље и барем колико толико безбрижније пензионерске дане те да ли ће им захтјеви бити и удовољени у години која предстоји могу одахнути барем када је у питању бањско лијечење. Што су тражили то су и добили, па је за ту намјену у Федералном буџету одређено два милиона марака.
.webp)
