Српска православна црква данас обиљежава Велику сриједу која један од најзначајнијих дана у Недјељи страдања пред Васкрс, када је јеврејска скупштина Синедрион осудила Исуса Христа на смрт распећем.
У Четворојеванђељу је записано да је вијест о васкрсењу Лазаревом "озлобила првосвештенике" који су Исуса осудили као лажног пророка и лажног спаситеља људског рода.
Велика Сриједа је стога и дан строгог поста за православне вјернике, а они који поштују канон Цркве посте у сриједу и петак током цијеле године, у дане изрицања пресуде и смрти Христове.
На Велику сриједу Црква се молитвено присјећа жене грешнице која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога (Лк 7,36-50), а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило након тога.
Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.
У личности покајане жене блуднице видимо примјер велике покајне љубави.
Сва четири еванђелиста описују догађај када је жена блудница помазала скупоцјеним миром Спаситељеве ноге, наглашавајући да ово помазање представља вид припреме за Христово страдање и погребење.
Свакако да овој покајање жене блуднице није било одједном и није се догодило случајно, она је прошла кроз унитрашњу припрему и обасјна Спаситељевом силом, омрзнула своја гнусна и греховна дјела и док је Господ вечерао у дому Симона губавога она се делатно покајала за сва своја учињена сагрешења која су помрачивала њену душу.
Јудина издаја
Црква учи да се на Велику сриједу сјећамо Јудиног безумног дјела, не зато што је такво дјело достојно сјећања и помињања, већ да би нас подсјетило на страдални пут Господа нашег Исуса Христа и његово крајње смирење.
Иако је Јуда видио многа чуда и исцјељења која је Исус чинио, он ипак одлучује, заслепљен среброљубљем, да за тридесет сребреника, јеврејским старешинама, изда Христа.
Фарисеји и првосвештеници који су одлучили да Исуса Христа на превару ухвате и убију, тражили су неког из најближе Христове околине који ће га издати.
И заиста нашао се такав, Јуда Искариотски, један од дванаест апостола Христових. Јуда се договорио са фарисејима да му, за издају Христа, плате тридесет сребрњака. Прилика му се указала послије Тајне вечере. Христос је са ученицима отишао на Маслинску гору, гдје је у молитви провео читаву ноћ. Јуда је јавио војницима гдје се налази и рекао им: "Кога ја целивам, онај је, држите њега".
Када је видио да су се војници приближили, одвојио се од осталих, пришао Христу, пожелио му добро јутро и пољубио га. А Христос га је упитао: "Јудо, зар целивом издајеш Сина Човјечјег?".
Јуда је касније схватио шта је урадио. Вратио се у храм и бацио новац првосвештеницима говорећи да је издао крв невину. Потом се у очајању објесио.
Његово име је постало и остало ознака за издајника уопште, а задржао се у изразу и "Јудин пољубац", који се и данас употребљава када хоће да се каже да је неки поступак: издајнички, притворан, неискрен, односно издајнички поступак под велом пријатељства.
На Велику сриједу престаје се са служењем Пређеосвећене литургије као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони.
Према предању, Исус је на Лазареву суботу у Витанији дигао из мртвих Лазара Четвородневног, починивши посљедње чудо пред Недјељу страдања, смрт и Васкресење.
Исус Христос је наредног дана, на Цвијети, ушао у Јерусалим свечано и јавно обзнанивши своју вјеру, свјестан страдања које му предстоји.
У току Страдалне недјеље у православним храмовима се обиљежавају и Велики Четвртак, успомена на Посљедњу или Тајну Вечеру Исуса Христа и његових ученика, а потом Велики петак и Велика Субота, дани Христовог распећа и смрти.
Круна празновања је Васкрс, који се ове године обиљежава 5. маја.
Православни Васкрс се слави увијек послије прољећне равнодневнице и то у прву недјељу пуног мјесеца послије јеврејске Пасхе и не зависи од званичних календара - Јулијанског или Грегоријанског, који су прихватиле неке православне цркве.
Према званичним календарима одређују се "непокретни" празници, док су "покретни" празници везани за Васкрс, чији је датум условљен "природним календаром".
