Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник посвећен Светим мученицима Сергију и Вакху, у народу познатији као Срђевдан.
Свети Сергије и Вакхо су били римски достојанственици на двору цара Максимијана, а страдали су због припадности хришћанској вјери и одбијања да се поклоне римским боговима.
Посебно су поштовани у Сирији и Либану, њиховој постојбини, гдје се на данашњи дан за украшавање користе палмине гранчице.
Крсна слава у Срба
Срђевдан се слави и као крсна слава, мада се по броју цркава које су подигнуте овим свецима види да је ова слава била знатно распрострањенија на нашим просторима у средњем вијеку.
Цар Јустинијан им је подигао цркву у Цариграду, послије чега се њихов култ раширио ка западу, о чему свједочи и више од 15 цркава које су им биле посвећене на простору између Драча и Дубровника. Постоји и легенда да су приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву пренијете и мошти Светог Сергија и Вакха.
Народни обичаји и вјеровања
Вјерује се да су ови светитељи заштитници обућара, опанчара и земљорадника који данас никако не би требало да раде, а према предању Свети Сергије данас обилази обућаре и слави са њима.
Ратари на Срђевдан не раде ништа са воловима и не излазе у поље, јер се вјерује да је Свети Сергије волујски светац.
У нашем народу се вјерује да ће данас бити излијечени сви који болују од срдобоље (дизентерије) и болести костију.
Такође се сматра да је Срђевдан природна граница између јесени и зиме, као и да на данашњи дан и дивље звијери бивају питоме и кротке.
