Док свакодневно по друштвеним мрежама трагају за виртуелним херојима, који су често све само не то, малишани у Основној школи "Вук Караџић" у Братунцу можда и не знају да су прави хероји хуманости у ствари баш њихови школски другари Андреј и Виктор Божиловић, који су сваки понаособ своју дугу косу донирали болесној дјеци.
Прво је жељу да пусти косу да расте да би је поклонио неком непознатом вршњаку, коме је живот прерано на леђа ставио терет болести, изразио Виктор, а овог љета његовим стопама кренуо је и десетогодишњи Андреј.
Он за Срну каже да су и Виктора и њега и другари и мјештани села Побрђа у ком живе често због њихове дуге косе излагали подсмјеху и осуди, али да они имају свој циљ.
"Имам свој циљ и никад на ружне ријечи и псовке не одговарам. Желио сам, као и Виктор, да неког обрадујем, да му дам нешто што је изгубио да се не би разликовао од других", рекао је он.
Мали Андреј је рекао да га је, осим примјера брата, на то да истраје у својој намјери да донира косу додатно охрабрила и чињеница да има школску другарицу која је у једном моменту "изгубила косу".
"Косица јој је сада порасла. Радујем се томе", рекао је Андреј који ће, каже, вјероватно поново пустити косу.
Виктор је своју косу, која је била дуга 47 центиметара у марту прошле године одсјекао у Земуну и лично са мајком Бојаном Нешковић однио у удружење "Све за децу" на београдској Славији.
Андреј се ошишао недавно у фризерском салону у Лозници који сарађује са тим удружењем и у којем се до сад обрело више од 500 малих донатора из Подриња, од којих тек десетак дјечака.
Мајка Бојана је рекла да су и један и други имали порив да то учине.
"Виктор воли да чита `Политикин забавник` и ту се заинтересовао за донацију косе. Било је свега и разних притисака, чак и од наставника да се ошиша. Директно ми је речено: `Ошишај га да буде мушко!` Али, издржали су све то. Издигли су се и поносна сам на њих", рекла је мајка Бојана, која своје дјечаке одгаја уз помоћ родитеља на имању Нешковић, за које се чуло далеко ван граница Српске.
Бојана сања да на том имању једном покрене и филмски фестивал, а није искључено да ће у Побрђе ускоро доћи и један Оскар и то онај прави.
Њена сестра Маја Новаковић је аутор филма "Ко ће покуцати на врата дома мог", који је освојио Гран-при на "Док фесту" у Шефилду и аутоматски је квалификован за номинацију за Оскара.
"У Мајином филму глуми Андреј. Само он и глумац. Озбиљно је као и све схватио ту улогу. Мени је важно да одрасту у праве људе, да имају ту емпатију усађену у себи. Заиста мислим да дјеца која одрастају на селу имају ту моћ да сагледају вриједност малих ствари", рекла је Бојана.
Ако је по оној старинској да се по дјеци човјек познаје, онда су десетогодишњи Андреј и четири године старији Виктор на најбољем путу.