У Украјини се редају оставке министара усред веома тешког стања на ратишту. Шта оне значе? Познаваоци прилика сматрају како је то прије козметика него некаква промјена политике Кијева, пише "Дојче Веле".
Велику реконструкцију владе је заправо још почетком године најавио и предсједник Володимир Зеленски, али је ипак било изненађење кад су се почетком септембра почеле редати оставке министара. Без много буке је и украјински парламент углавном прихватао њихове оставке и именовао нове чланове владе.
Предсједник Зеленски се прошлог четвртка обратио грађанима и о реконструкцију рекао:
"Морамо провести на десетине веома конкретних задаћа и свако на свом положају мора ове јесени показати одређене резултате".
Као неке од главних задатака, предсједник Украјине наводи већа улагања партнера у украјинску индустрију наоружања и више напора у припреми будућег споразума о приступу Европској унији.
Ипак, познаваоци прилика у Украјини упозоравају како и међу "новима“ једва има непознатих лица него се углавном све своди на рокаду положаја у влади и у кабинету предсједника: тако је сад већ бивши министар интеграције окупираних подручја Ирина Верешук постала замјеник шефа кабинета предсједника, а са тог положаја је Андреј Сибиха дошао на чело министарства спољних послова. Још два званичника кабинета предсједника су сада ушла у владу: Олексиј Кулеба је постао замјеник министра за обнову и регионални развој, а Милока Точицки је постао министар за културу и стратешке комуникације, пише "Дојче Веле".
Вентил за незадовољство
Олександр Крајев из института за спољну политику "Украиниан Присм" објашњава како ту нема великих изненађења.
"То је уобичајена стратегија Зеленског: он стално мијења људе тако да особе које одлазе однесу са собом и негативност која се накупила у медијима и како би насљедници могли брже наставити са послом својих претходника. Често су ти 'нови' из најближег круга бившег министра или су блиски предсједнику. Али за друштво је то некакав вентил да би дали одушка свом незадовољству. Исто тако, државни врх даје утисак како држи стање под контролом", мисли Крајев.
Но ипак је и за пријатеље Украјине на Западу било изненађење када је оставку поднио и министар спољних послова Дмитро Кулеба. У бројним сусретима са западним лидерима је одавао утисак мирног и поузданог саговорника и није било јасно, зашто је и он дао оставку. Али стручњаци упозоравају како је баш Кулеба својом неспретном изјавом крајем августа разљутио важног савезника Украјине, Пољску. Ријеч је било о такозваној "Акција Висла" гдје је Стаљин након Другог свјетског рата 2премјестио" Пољску више на запад и препустио јој дио Њемачке, али зато је преузео добар дио истока Пољске. 1947. је онда наредио и пресељење становништва и многи Пољаци су морали напустити своје домове који су насељени совјетским грађанима – не на крају Украјинцима.
Ради (само) што ти се каже
Тако је и украјински министар спољних послова у пољском Олсзтyну изјавио како је "на хиљаде Украјинаца са подручја Украјине насељено у различита мјеста у Пољској“. Но Пољска ту акцију још увијек сматра злочином, а изјаву Кулебе је протумачила и као претензијом Кијева над пољским подручјима. Никакви демантији нису умирили Варшаву, а кијевски политиколог Петро Олишјук сматра:
"Нико није очекивао да ће Кулеба тако брзо добити оставку, али у посљедње доба влада одређена напетост према Пољској. Можда је та одлука била кумулативни ефект тог развоја".
Но тај политиколог не може искључити и да је Кулеба почео "мало превише“ размишљати својом главом у разговорима са западним пријатељима – не увијек на задовољство самог Зеленског. Таква властита иницијатива је највјероватније била разлог, зашто је морао отићи и замјеник министра за обнову и регионални развој, Олександр Кубраков, баш као и предсједник управе државног концерна "Укренерго".
Вјероватно на прољеће…
Али умјесто оваквих појединих "случајева“, зашто није дошло до промјене читаве владе? Чини се како украјински предсједник није посебно задовољан нити с предсједником владе Денисом Шмихалом, али већ из практичног разлога Зеленски није хтио смијенити читаву владу.
"Фракција странке Слуга народа (којој је припадао и Зеленски – оп. ур.) у парламенту све теже сакупља гласове за нове законе и иницијативе. А предсједник треба те гласове. Зато није хтио промијенити и предсједника владе, макар је практично промијенио половину министара. Тако је било политички сигурније, а било је и брже", мисли политиколог Ихор Реитерович.
Али он исто тако процјењује како ће украјински премијер врло вјероватно бити "жртвено јагње“ недаће коју ће ускоро осјетити грађани Украјине: због низа напада и штете коју су Руси нанијели енергетској инфраструктури те земље, врло вјероватно ће бити великих мука с гријањем ове зиме.
А након зиме би онда и влада Шмихала могла "пасти“ како би "на себе преузео незадовољство грађана након тешке зиме“, мисли Реитерович.
