Рођен је са мишићном дистрофијом, дуго носио тежак крст болести, а онда ријешио да се замонаши!

Монах Илија живи у Дому за одрасла и инвалидна лица на Бежанијској коси. Потпуно зависи од туђе његе и помоћи. Он, иако већ дуго носи тежак крст болести, живи са надом, молитвом и радошћу.

Он се недавно замонашио и то баш у Дому за одрасла и инвалидна лица, а за ТВ Храм је испричао шта га је подстакло да постане монах.

- То је некако дошло спонтано. Упознао сам једног брата из цркве, који ми је помогао доста са духовном литературом. Кренуо сам са "Духовним разговорима" Владете Јеротића, па сам онда читао указивања једног боготражитеља. Та књига ме је јако радовала. И онда сам се заинтересовао за добротољубље. Вјеровао сам да болесни људи не могу да се замонаше и то ми је била нека жал. Међутим, причао сам том мом пријатељу о томе како се осјећам, као и о мом духовном стању и он ми каже: "Да нећеш да се замонашиш?". Кажем: "Па, ја бих, али сам болестан, не може то". "Ко ти каже да не може?!", одговорио је.

Монах Илија рођен је иначе са мишићном дистрофијом.

- Болест је таква да одумире омотач мишићне ћелије. Самим тим мишићи слабе, а човјек је саздан углавном од мишића. Мишићи су свуда, на крају крајева и срце је мишић, а самим тим и плућа страдају. Тако да сам ја корисник, неинвазивне машине за дисање. Без ње не бих могао. Користим је цијелу ноћ, па и преко дана неко вријеме. У посљедње вријеме морам све чешће да је користим. То је једно од мојих највећих искушења. Али, искушења су битке - само да ме не поколебају.

Кошарка

Јокић је почео сам себи да асистира - али стварно!

Монах лежи непокретно по читав дан и ноћ. Изузетак је посљедња субота у мјесецу, када га у колицима, одвезу на литургију која се једном мјесечно организује у дому.

Упркос својој болести и тешким искушењима, монах Илија је духовно јак.

- Псалам ми много значи. Псалми сами по себи. Они уче човјека да живи. Замишљам само да станем пред господа и да паднем њему под ноге, да му загрлим ноге и сузама облијем. Јер Господ неће човјека да остави. Кад види иоле мали труд, бог ће да дода. Увијек додаје... - каже он и додаје да човјек нажалост никада није задовољан.

- Али то је телесни човјек. Он је увијек у неком проблему. Увијек нешто хоће. И нешто му фали - каже он додајући да човјек треба да се окрене свом духовном бићу, али и заједници која је у његовом случају помогла да се роди духовно.

(Курир)