Православна црква и њени вјерници данас обиљежавају Велики петак, дан када је на Голготи распет Исус Христ. Као што је Исус прорекао на Тајној вечери, прије петка ујутро апостол Петар се, у страху да и њега не затворе и казне, три пута одрекао свог Господа. Схвативши шта је урадио, одмах се покајао у горком плачу. Издајник Јуда, кад је сазнао да је Исус осуђен на смрт, мучен грижом савјести објесио се. На тај дан црква се сјећа догађаја који су непосредно претходили распећу.
Почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспјелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни га!". Затим, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима ријечима: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде".
На Велики петак се не служи литургија, осим ако су Благовијести. Строго се пости, и једе се само хљеб и пије вода. Обичај је да се фарбају ускршња јаја, најчешће црвеном бојом која симболизује Христову крв.
Такође се и не пјева, не весели се, а од Великог четвртка до Васкрса, недјеље када је Исус васкрсао, не звоне црквена звона, јер су она у православној цркви знак радости, него се вријеме богослужења и оглашења умрлих најављује дрвеним клепалом.
Ко целива плаштаницу, нека замисли и жељу
Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима, обичај је да се вјерници послије целивања плаштанице, провлаче испод стола на који је положена плаштаница. По народном вјеровању приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лијепу жељу, и та жеља ће бити испуњена. У ове дане црква заповједа најстрожи пост без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести.
Жене на овај дан традиционално фарбају васкршња јаја, и припремају богату породичну трпезу за предстојећи празник. Домаћица се најприје прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице, васкршње или богојављенске. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се "чуваркућа".
Велики петак строго се празнује. Тај дан је црвено слово па се стога ништа не ради ни од кућних, ни од пољских послова. Жене тог дана ни по коју цијену не смију да узму иглу у руке, јер се вјерује да ће им на рукама избити пликови. Тог дана поштује се строг пост, у кући се не пали ватра, не кува се чак се и хљеб не мијеси тог јутра. Међутим, Срби вјерују да је најтужнији дан у хришћанству најбољи за калемљење воћа јер се "прими све што се тог дана накалеми".
У неким дијеловима Србије вјерује се да ће дјевојке које на Велики петак украду цвијеће из црквене порте и ставе га под јастук у ноћи уочи Велике суботе сањати свог будућег мужа. Вјерује се и да оног ко на Велики петак опере косу цијеле сљедеће године неће бољети глава као и да кућу ваља мало помести метлом, а онда ту метлу бацити, а са њом и сво зло из куће и домаћинства.
(Курир)
