Постоје бројна вјеровања о томе шта се обједује на Велики петак, а по канону од хране и пића би требало да се суздржавамо све до заласка сунца.
Велики петак је дан распећа Исуса Христа и један је од најтужнијих у хришћанству. Сви православни вјерници би требало да га проведу у строгом посту и без икакавих прослава, без обзира да ли су се придржавали великог Васкршњег поста.
Наиме, много је ригорознији него Божићни, те се подразумијева да се током њега риба једе на два велика празника - Благовијести и Цвијети. Такође, све вријеме се пости на води, осим суботом и недјељом.
Међутим, многи Срби су у дилеми када је у питању јеловник за Велики петак. Како постоје бројна вјеровања и приче, нису сигурни шта би заиста требало бити на трпези. По канону, на столу може бити само храна спремљена искључиво на води и то: барено поврће, свјеже или суво воће и поврће, као и хљеб, мед и барени пиринач.
Многи гријеше када мисле да су тог дана дозвољене посне грицкалице – крекери, штапићи, чипс, наполитанке и остали кондиторски производи без млијека, јер садрже или уље или маргарин. Нису пожељни ни ратлук ни желе бомбоне, јер садрже желатин.
У већини домова матра се да би на Велики петак требало јести рибу и рибљу чорбу, као и кромпир салату преливену уљем, што по православном канону није прикладно.
Посебно не ваља солити храну, јер се сматра да се тако додатно „сипа со на Исусове ране“. Приликом јела, такође, не би требало користити виљушку и нож.
Будући да је Ускршњи пост изузетно строг, вјерници који се стриктно придржавају његових правила, требало би на Велики петак да се узрдржавају од хране и пића све до заласка сунца. А овог обичаја разријешени су само дјеца, труднице и болесни.
Свештена лица напомињу да пост у православном хришћанству не представља само уздржавање од одређене врсте хране, већ и од сваког облика грешних дјела, помисли и жеља.
