Антибиотици су спасили милионе живота, али њихова погрешна примјена довела је до појаве антимикробне резистенције, као једне од највећих глобалних пријетњи јавном здравству. На то није имуна ни БиХ, у којој се антибиотици узимају на своју руку, без размишљања о посљедицама.
Откриће антибиотика кроз историју је спасило милионе живота, а само у прошлом вијеку се очекивано трајање живота у развијеним земљама продужило с мање од 50 на 85 година, док се глобално животни вијек продужио за неких 16 година. Осим антибиотика, томе су допринијела и открића вакцина те питка вода.
Међутим, специјалиста медицинске микробиологије с паразитологијом и шеф Одјела за хуману микробиологију Завода за јавно здравство ФБиХ Маја Остојић, у разговору за Кликс каже да смо данас све више свјесни да губимо антибиотике и то због њихове претјеране употребе и злоупотребе. Како наглашава саговорница, управо из тог разлога већина бактерија постаје отпорна на антибиотике.
“Антимикробна резистенција је једна од највећих глобалних пријетњи јавном здравству, сигурности хране и развоју, а предвиђа се да ће до 2050. године број умрлих од ових инфекција бити већи него број умрлих од рака. Разлог овоме је претјерана употреба и злоупотреба антибиотика како у хуманој, али и у ветеринарској медицини те у околишу”, каже Остојић пише Кликс.
Нажалост, Босна и Херцеговина није изузетак у контексту неправилне примјене те злоупотребе антибиотика.
“Код нас се антибиотици прописују више него што је потребно. Љекари су често под притиском пацијената да им пропишу антибиотик, када он заиста није потребан, а и сами љекари га пропишу некада у страху да нешто не пропусте. Осим тога, код нас је, у неким срединама, могуће и купити антибиотик у апотеци без љекарског рецепта”, истиче Остојић.
Колико год су нам антибиотици корисни и незамјењиви у лијечењу бактеријских инфекција, толико су потпуно беспотребни у третирању прехладе, грипа, ковида, оспица, водених оспица и других вирусних болести.
“Дакле, уколико имамо доказану бактеријску инфекцију те урађену осјетљивост дотичне бактерије на антибиотике, онда свакако треба употријебити антибиотик. Све остало је погрешно и доводи до стварања антимикробне резистенције”, упозорава саговорница портала Кликс.
Управо о антимикробној резистенцији у посљедње вријеме се изузетно много говори, а ријеч је о природном процесу, којим се бактерије прилагођавају условима околиша.
Постоји више механизама стицања резистенције бактерија на антибиотике, али све их можемо свести под заједнички називник да бактерије промијене своју структуру и антибиотици више не дјелују на њих. Међутим, погрешном употребом антибиотика, овај природни процес се знатно убрзава. Људи на различите начине погрешно користе антибиотике, или их користе када уопће нису потребни, или се користе прекратко вријеме, у премалој дози… Свакако није добро користити ни премало, а нити превише антибиотике”, каже Остојић.
Завод за јавно здравство ФБиХ већ неколико година заредом, организује дане обиљежавања свјесности о антибиотицима, а у једној од њих је проведена анкета међу случајним пролазницима на улицама Мостара. Анкетом је обухваћено 500 испитаника, што је релевантан број, а Остојић наводи да су резултати поражавајући.
“Наши људи су узимали антибиотике за вирусне болести (грипу и Covid), куповали су их у апотекама, посуђивали од комшија, не би узели прописану дозу, него би остављали за други пут… Углавном, закључак свега је био да морамо проводити континуирану едукацију становништва о употреби и злоупотреби антибиотика”, истиче Остојић.
Антибиотску резистенцију бактерија, нажалост, није могуће неутралисати, а једино рјешење овог проблема је у откривању нових извора медикамената.
“Морамо споменути да од осамдесетих година прошлога стољећа, нити један нови антибиотик није откривен, тако да је потребно што више улагати о нова истраживања, синтетизирати неке нове антибиотике, јер бисмо могли доспјети у постантибиотско доба”, упозорава Остојић.
Одјел за хуману микробиологију Завода за јавно здравство ФБиХ, поред редовних санитарних прегледа, већ другу годину заредом у свом лабораторију врши молекуларну дијагностику респираторних инфекција у сврху надзора над вирусима грипе, САРС-ЦоВ-2 и РСВ.
Планови су да у наредном периоду уведе сцреенинг на вирусе које преносе комарци (вирус Западног Нила) те молекуларну дијагностику бактерије Legionella пнеумопхила у воденим системима.
Овај одјел велику пажњу посвећује и едукацији становништва, посебно ученика и студената, а тренутно је у фокусу биосигурност. Кроз дводневну радионицу, ученици од шестог до деветог разреда Шесте основне школе у Мостару имали су прилику послушати презентацију на тему антибиотика и микросвијета уз практичну вјежбу израде осјетљивости бактерија на антибиотике.
Од стручњака су могли чути и веома корисне информације о утјецају микропластике на здравље те хуманом папилома вирусу (ХПВ) и могућностима вакцинације, која је од изнимне важности у заштити од могућег карцинома грлића матернице код жена