Страсна недјеља почиње у понедјељак послије Цвјети, а траје до недјеље када је Васкрс, један од два највећа хришћанска празника. Цијела та недјеља протиче у знаку побожности, молитве, благости и умјерености, чиме се припремамо за најрадоснији хришћански празник.

Страсни понедјељак

Овим даном почиње седма недјеља поста, која се назива велика или страсна недјеља. По црквеном предању, назив велика ова седмица је добила због тога што је у овој недјељи Исус Христос учинио велика дјела. Исус је уништио смрт, побиједио гријех и скинуо проклетство са људског рода, чиме му је отворио пут ка рају. Назив „страсна” ова недјеља је добила, јер су у овим данима појачане молитве, бденија, као и пост. Интересантно је да овај назив потиче још и из тога што се, према народном предању, у источној Србији и Лесковачкој Морави у овој недјељи супружници суздржавају од брачних обавеза. На Косову постоји назив и страшна недјеља, јер се фарбају васкршња јаја од којих се прво зове страшник. Оно је значајно, јер по народном вјеровању може да одгана страх и разбије градоносне облаке. Ова недјеља је радна. У њој се врше велике припреме за највећи празник, Васкрс, када се ништа не ради.

Страсни или завалити уторак

Ова недјеља има и назив „завалита”, како је називају у југоисточној Србији. На овај дан се строго постило, што је значило да се једном у току дана окуси нешто сасвим мало попут воде или кафе. Ове недјеље је и стока била изложена посту. Карактеристично за ове дане је и то што се више не чује пјесма као у цвјетној недјељи нити се играју кола. Разлог је Исусово страдање, које ће се десити на Велики петак. У овим данима се из истог разлога људи посебно посвећују добрим дјелима.

Велика сриједа

Ово је посљедњи, пуни, радни дан у недјељи. Било је забрањено да жене шију, баш као и у цвјетној недјељи. Такође су људи настојали да на овај дан стоку добро обезбиједе храном, како би се у предстојећим данима посветили празничним обичајима. У Неготинској крајини чупао се буријан (биљка) за коју се вјеровало да има магијску моћ и да штити од вјештица. Ова биљка је поред магијске, нашла примјену и у народној медицини. Понегдје се и на велику сриједу фарбају васкршња јаја. У кућама које су у жалости, јаја се боје у црно и називају се калуђери.

Велики четвртак  

Овај дан је у потпуности посвећен ратарству. Сви радови су забрањени осим сјејања бостана. Вјеровало се да ће лубенице, ако се посију на овај дан, бити напредне. Такође су рађене обредне радње око стоке, како би била здрава, јака, како би се множила и давала млијеко. На овај дан, жене су одлазиле на ријеку гдје су палиле свијеће, које су причвршћивале на малим даскама, и пуштале их низ воду. Овај ритуал посвећен је душама мртвих.

Велики петак  

На овај дан, према јеванђељу, десило се велико страдање Исуса Христа. Ово страдање се назива још и искупнина, јер је Исус тиме искупио људске гријехе. Велики петак се још назива и „петак страдања”, а подразумијева најстрожи пост. На овај дан, и данас, фарбамо ускршња јаја, али постоји и низ обичајних радњи. Један од обичаја, у лесковачкој Морави, је да се сточној храни дода црвено јаје, како би стока напредовала. У неким крајевима, на овај дан, се иде у лов на ракове, док се негдје лове зечеви за чију се крв сматра да има дјелотворну моћ код нероткиња. У банатским селима био је обичај да се у црквама чува Христов гроб. Углавном су то радили мушкарци који су завршили војску, а смјењивали су се све до Ускрса.

Велика субота  

И на овај дан се понегдје фарбају јаја. Иначе, велика субота се у околини Лесковца, назива још и дугачка субота, јер опомиње на дуге Исусове муке на распећу. У Крајини и Херцеговини, овај дан, на који се јаја фарбају у црвено, се назива још и црвена субота. Разлог лежи у вјеровању, да су јаја, у тренутку Исусовог васкрснућа, постала црвена. Зато се ова боја највише и користи при осликавању. На велику суботу се мијеси ускршњак, обредни колач, који се кити босиљком и утиснутим словом. Овај колач је украшаван и јајима од којих се једно бијело ставља у средину, а њима се, на Ускрс, дјеца међусобно дарују.

Васкрс

Васкрс се сматра највећим од свих празника. Према јеванђељу, Исус је издахнуо на Велики петак, разапет на крсту. Са крста у гробницу пренијели су га његови тајни ученици Јосиф и Никодим, који су измолили дозволу од Пилата. На Ускрсу почива и сва основа хришћанске вјере и нада свих живих у васкрснуће.

Васкрс је тродневна светковина, која поред недјеље обухвата понедјељак и уторак. На сам дан овог „празника над празницима”, обичај је да своје пријатеље и породицу поздравите са „Христос васкрсе”, на шта вам они одговарају „Ваистину васкрсе”!

Пратите нас и путем Вибера