Морају се испоштовати међународне конвенције, прије свега ЕСПО, које се односе на складиштење радиоактивног отпада. Хрватска је потписник тих конвенција. Морају се испоштовати међународни стандарди о складиштењу, а по свим тим стандардима одлагање радиоактивног отпада не иде у близини ријеке, на трусном подручју и тик уз границу са сусједном земљом, чак толико близу да је ријеч о неколико стотина метара ваздушне линије.
Ту је и парк природе са ове стране Уне, силне петиције и протести. Међутим, Хрватска се маћехински односи према свему томе и као најлошији комшија односи према онима који у Републици Српској и БиХ дижу глас против планова да се на Трговској гори изгради одлагалиште.
Територија јесте њихова, али постоје јасна правила. Не би требало ту. Стручњаци годинама на то упозоравају. А упозоравају и данас.
- Ово је један одговоран посао који иде континуиран иде епохално, не треба очекивати епохалне податке, ово или оно али ћемо изучити терен са свих аспеката који ће бити довољни касније за правне разговоре, политике и слично да би се одустало од градње складишта нуклеарног отпада. То је суштина и данашњег састанка докле смо дошли и шта ћемо да радимо. Ми нисмо успјели са Хрватима да договоримо да заједно радимо та истраживања, тако да су они сами радили своја истраживања, а ми своја да би могли да кажемо е то је то. Зашто то они нису прихватили, мислим да би боље било да смо радили и једну и другу страну. Овако они имају једне резултате, не знамо какви су. Зато ми проводимо детаљна истраживања - рекао је Неђо Ђурић, члан Академије наука и члан експертског тима.
Спречавање изградње одлагалишта радиоактивног и нуклеарног отпада је једно од примарних активности Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију.
Због тога је и велики значај овог округлог стола, јер је кључна карика која ће објединити сву аргументацију зашто одлагалиште тог типа не треба да буде на локацији Черкезовац. Ресорни министар увјерава да ће се урадити све како би се то и доказало Хрватима.
- Циљ је да поред теренских истраживања, геолошка и сва остала која смо проводили, проводимо и даље ћемо који дају резултате да Черкезовац као локација за такву врсту објекта не испуњава параметре управо активнији ангажман заједнице ће указати на остале пријетње које би потенцијална изградња таквог објекта донијела са собом, безбједносне, социолошке, миграционе и све остале. Закључци са овог стола ће допринијети и имплицирати израду одређених неких научних радова и то ће све допринијети и уоквирити нашу документацију и зашто то не може да се сагради на Чекезовцу - каже Бојан Випотник, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију.
Изаћи ћемо као побједници. Хрватска или ће одустати или неће имати могућности да направи то што хоће.
И први резултати истраживања су указали на све ово о чему се говори, наглашавају из Министарства.
- Конкретно на локалитету Доње Млакве да је ту очигледна водопропусност одређених седимената. Ако бисмо узели само тај дио, био би довољан да се та локација елиминише као таква - додаје Випотник.
У ''Случај Трговске Горе'' ангажовани су стручни људи. Доказаћемо, најблаже речено да то није коректно, а онда ни изводљиво на тим локацијама, сматра Борислав Бојић, координатор експертског и правног тима за Трговску Гору.
Хрвати морају доказати да одлагање радиоактивног и нуклеарног отпада не може угрозити животну средину и становништво, међутим мислим да немају материјала за то.
Емир Диздаревић, предсједавајући експертског тима БиХ за Трговску Гору, наглашава да опасности пријете у области геологије, сеизмологије, геофизике и многих других, али највише у области безбједности, односно начина паковања отпада.
План је да Хрватска радиоактивни отпад из Нуклеарне електране ''Кршко'' као и постојећи институционални отпад складишти на локацији Черкезова на Трговској гори у општини Двор на самој граници са БиХ.
Комплетан тим из Републике Српске и БиХ који је задужен за овај проблем урадиће све како до тога не би дошло.
