Васкрс је највећи празник у историји људског рода. Васкрсењем из гроба Христос је крунисао све раније празнике, почев од Божића до Богојављења, па све до Лазареве суботе, Цвијети и Великог петка. И опет од Васкрса зависе велики празници: Вазнесење и Духови.
За Васкрс су везани лијепи обичаји у нашем народу. У цијелом хришћанском свијету, па и код нас Срба, за овај празник везан је обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Фарбање и украшавање јаја
Фарбање јаја на Васкрс спаде у најстарије и најзанимљивије хришћанске обичаје. Обичај је да се прво јаје фарба у црвену боју. Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти. Од давнина јаја се фарбају разним бојама. Код домаћица на селу садржали су се обичаји да се за фарбање користе разне биљке, почев од луковине, рујковине, вочка, коприве и других биљака.
Вриједна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак! Један од најљепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоријенио, чак ни у градовима. У дан када се, иначе, ништа друго не ради. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове “чуваркућа”.
Ово су још неки народни обичаји који се вежу за Васкрс:
За Васкрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање прије поноћи. Уколико би се отишло на спавање прије поноћи, то би значило да ће до наредног Васкрса особа да буде поспана и несклона послу.
Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје.
Дјецу ваља дотаћи црвеним јајетом - да буду црвена и здрава током године.
Прво се омрсити васкршњим јајетом.
На Васкрс, рано ујутру људи су одлазили у цркве на јутрење; У Русији је био обичај да ако се неко успава и не дође на јутрење у цркву иду по њега, полијевају га водом, или га бацају у ријеку. У 17. вијеку, Синод Руске цркве је посебним указом забранио провођење овог обичаја, који је доводио и до смртних страдања људи. Послије ручка људи су се окупљали код Цркве, а ако у селу нема цркве, под запис (свето дрво).
У неким селима јужног Баната, Бачке и Срема, по улицама гдје је пролазила литија палили су ватре или свијеће у прозорима. Ватре за Васкрс су обавезно паљене код католика.
Ако Васкрс падне прије Ђурђевдана није се јело јагњеће месо.
На дан Васкрса се крију јаја и слаткиши по дворишту и кући, па дјеца траже скривене дарове.
На други дан Васкрса, који се зове Побусани понедјељак, иде се на гробље и на сваки гроб се оставља по једно црвено јаје (да би и преминули преци уживали у васкрсењу Исуса Христа). Овај дан се зове и Водени понедјељак, јер тада момци и млади људи полијевају водом дјевојке и младе жене. На овај понедјељак ваља и оставити разбијено ускршње јаје у њиви, да њива буде плодна. А даје се и васкршње јаје стоци да га поједе, да би цијеле године била здрава.
На дан Васкрса неизоставно је и куцање или туцање јајима. Јаја се најприје туцају врх у врх, а послије шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе.
.webp)
