На емотивну причу из Босне и Херцеговине нико не може да остане имун, ријетки су они које не погоди. Перо Гребић иако је прошао кроз много тога, његова упорност и врједноћа остављају импресиван утисак на све читаоце.
Прича долази с обронака планине Озрен, открива животно искуство једног дједе које је заиста необично.
Перо Гребић је потекао из малог села на подручју Озрена, али ратне неприлике су га приморале да напусти свој дом и избјегне у Добој. Као многима у том периоду, ратна времена нису донијела ништа осим невоља и патње.
Сада, у својим 86 година, Перо живи сам, суочавајући се с посљедицама не само ратних страхота већ и сурове судбине. Он није имао среће да има редован посао, што значи да сада нема пензију која би му помогла да олакша терет свакодневице. Старост га је задесила у самоћи, без блиских и подржавајућих особа око себе.
Ипак, иако је суочен с тешкоћама, Пера остаје примјер истрајности и снаге. Његова прича свједочи о томе како човјек може превазићи тешкоће живота и наставити даље, носећи са собом терет прошлости, али и наду за боље сутра.
Он нема дјеце и никада се није оженио. Каже да је једно кратко вријеме био са једном дамом, али је она убрзо отишла јер није жељела да живи на селу.
Читавог живота је живио сам. Мајка му је преминула рано, па је одрастао уз оца.
Има велико имање на селу, које је већ девет деценија у његовом власништву. Сам ради на њему, бавећи се пољопривредом, узгајајући усјеве и сакупљајући сијено. Тврди да нема никога ко му помаже.
– Када му понудим продају дрва из шуме, не може да плати, а када нудим сијено, није у могућности да га користи, као ни ја – рекао је он, преноси Стил.
Понекад ме позове да му помогнем око куће. Тада ми да пет или шест марака, довољно за два хљеба и паштету, како бих могао да преживим.
– Ништа немам од породице, нисам се никада женио. Остао сам сам – реко је.
Никада није радио ни један дан у некој фирми. Свој живот је посветио искључиво пољопривреди.
Раније се није женио, немајући тако породицу.
– Имао сам дивну дјевојку, најљепшу у цијелом нашем селу. Наша љубав била је дубока и искрена. Међутим, њеном угледу је нашкодила њена мајка, која је била позната по свом неморалном понашању. Моји родитељи су одбили да је прихвате, забранивши ми да је икада оженим због њеног породичног поријекла – рекао је он.
Оне су се окупиле са својим истомишљеницима и отишле су у Дубоки Поток, тајанствено мјесто у Босни, како би потражиле Хоџу и затражиле од њега да баци црну магију како би ме спријечиле да се икада оженим. Тада сам почео да патим од астме, као посљедица њиховог злог утицаја.
– Моји родитељи су одлучили да се суоче са ситуацијом и пронашли су тог Хоџу. Посјетили су га и изложили му цијелу причу. Међутим, Хоџа није признао да је бацио црну магију на мене, тврдећи да је астма била посљедица нечег другог. Умјесто тога, Хоџа је дао савјет мојим родитељима: требало је да ми купе краву, потпуно нову кошуљу, неотпаковану, каранфил и сапун, и да дођу код њега тачно у поноћ.”
Перо, каже да се бојао за своју сигурност. Страховао је да би неко могао да га нападне или чак да нестане без трага.
Перо тврди да је остао заробљен под утицајем црне магије, што је наводно узрок томе што никада није ступио у брак.
– Само сам једном кратко довео једну дјевојку кад сам имао 27 година. Нисмо заједно живјели ни годину дана- каже Перо.
Како каже, нису имали дјеце због гласина које су кружиле у селу да је мајка његове партнерке имала лош углед. То је, према Периним ријечима, разлог због којег никада није крочио у брак.
Пера има старијег брата који је доктор и преселио се у Ријеку, Хрватска, гдје сада живи. Када су им родитељи преминули, брат није дошао на сахрану. Иако је обећао да ће доћи када се вријеме смири, Перина комуникација с њим је ограничена јер нема телефон. Размјењивали су писма, а брат је обећао да ће га посјетити. Он је Перова једина родбина. Брат има сина, такође доктора, и само се на њих нада да ће га посјетити.
