Друга недјеља Васкршњег поста назива се Недјељом светог поста: Црква моли Господа за благодатно озарење оних који посте и који се кају. На богослужењима ове седмице заједно са скрушеношћу због човјековог греховног стања хвали се пост као пут ка унутрашњем благодатном озарењу.
Друга недјеља Ускршњег поста зове се још и Пачиста, јер долази иза прве - Чисте недјеље, а сви вјерници би требало да од понедјељка до петка посте на води, док је за викенд дозвољено коришћење уља и вина. Друга недјеља Васкршњег поста посвећена је Светом Григорију Палами, којег сликовито називају светиоником православља.
Зашто је Свети Григорије Палама прозван светиоником православља?
Свети Григорије је био велики атонски подвижник, познат као заштитник православља и разобличитељ јеретичког учења Варлама, калабријског монаха, који је одбацивао православно учење о благодатној свјетлости, која просвећује унутрашњег човјека и понекад се открива видљиво, на примјер, као што је то било на Тавору и Синају.
Варлам је сматрао да је немогуће достићи ово озарење молитвом, постом и другим духовним подвизима самоодрицања. На Сабору који је овим поводом био сазван у Константинопољу 1341. године Свети Григорије Палама, који је био назван сином божанске свјетлости, разобличио је јеретике и одбранио учење о божанској свјетлости, нествореној, увијек постојећој, којом је Господ заблистао на Тавору и којом се обасјавају подвижници који достигну такво просвјетљење уз помоћ молитве и поста.
Као борац и побјденик православља над Варламовим учењем појавио се Свети Григорије Палама који је у својој дубокој богословској формулацији изложио духовни садржај мистичне традиције светогорског монаштва. Ова Паламина богословска формулација садржана је у његовом чувеном дјелу Тријаде у одбрану монаха исихаста. Поред Тријада, Палама је саставио и Светогорски томос, са којим су се сагласили сви светогорски игумани, а који је у исихастичком спору одиграо одлучујућу улогу.
Црквену службу у част Светог Григорија Паламе и његово житије написао је Филотеј, Константинопољски патријарх (4. вијек), а канон Генадије Схолар (5. вијек).
Молитва, причест и одбацивање гријеха
Химнографија друге недјеље Васкршњег поста поучава нас да се наше обожење налази у молитевним општењем са Богом и богопознањем учешћем у Светој евхаристији, односно причешћу. Угледајући се на Светог Григорија Паламу који је себе испунио божанском свјетлошћу која пресвјетљује свакога човјека који долази на свијет, позвани смо да из свог бића одбацимо сваку таму гријеха која прекида нашу заједницу са Богом, и да се врлинским животом обучемо у одјећу свјетлости богопознања.
Мисао Светог Григорија потврдила је аутентичност светитељског виђења Бога. Прве недјеље Васкршњег поста вјерници су богослужбено прославили побједу православља над бројним јересима, а превасходно побједу над иконоборством. У другој недјељи прославља се дивни међу светитељима и велики међу побједницима православља који се изборио за богословље православног мистичног подвижништа, а које подразумијева учење о непосредности Божјег присуства у свијету, учи црква.
Свети Григорије Палама проповједник је учења о божанствености благодатне нетварне свјетлости којом је Господ засијао приликом преображења на Тавору. Иста та преображенска нетварна свјетлост, по његовом учењу просвјетљује сваког човјека који се погрузио у молитву и пост.
Свети Григорије Палама је у свом учењу разликовао божанску суштину и енергију, јер је Бог по суштини несазнајан, али се он у својим енергијама открива нама у личности оваплоћеног логоса. По његовом учењу, човјек је кроз свету евхаристију уткан у богопознање, те тако Света литургија све нас просветљује и чини нас достојнима за богопознање и заједницу са Господом. Ова недјеља није одувијек била посвећена спомену на Светог Григорија Паламу, а то нам свједочи јерусалимски канонар који спомиње да је у седмом вијеку друга недјеља поста била посвећена спомену на еванђелску причу о Милостивом Оцу (или блудном сину), стоји у учењима СПЦ.
Како би требало постити током Пачисте недјеље
Другу недјељу Великог поста треба постити на води од понедјељка до петка. У суботу и недјељу дозвољено је јести храну спремљену на уљу. Риба у Пачистој недјељи није дозвољена.
Молитва у другој недјељи Великог поста
"Боже, Оче славе, ти си јединороднога сина твога предао за нас и преко њега нас усиновио, буди, и сада, милостив према нама, преступницима заповијести твојих, и немој нас погубити са онима који су се удаљили од тебе, нити допусти да будемо гладни духовних твојих дарова; него нас удостој да ти се приближавамо устима и срцем и покажемо достојанство усиновљења преко добрих дјела.
Јер ми подражавамо враћање блуднога сина теби, чиме си и нама обзнанио неисказано твоје човјекољубље према грешницима, да бисмо задобили бескрајна добра припремљена онима који љубе вољу твоју.
Бранич буди роду нашем, покоравајући му сваког непријатеља и противника. Благодаћу и човјекољубљем јединороднога твојега сина, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим духом, сада и увијек и у вијекове вијекова. Амин."
.webp)
