У знак сјећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно вријеме, обиљежава се Међународни празник рада – Први мај. Код нас се традиционално у зору излази на првомајски уранак у природу, а синдикати организују протесте. Широм свијета организују се и параде. Међународни празник рада је у Србији државни празник, а нерадни су 1. и 2. мај.
Празник рада обележава се 1. маја, на дан када су радници у Чикагу 1886. штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно вријеме. Трећег маја дошло је до сукоба радника који су били чланови синдиката са штрајкбрехерима. У сукобе се умијешала полиција, а четири припадника синдиката су убијена.
Наредног дана на Тргу Хејмаркет анархисти су организовали демонстрације. Особа чији идентитет није утврђен бацила је бомбу којом је убијено седам, а рањено 67 полицајаца. Осам анархиста је ухапшено, оптужено за убиство и осуђено на смрт, иако њихова кривица није утврђена.
На првом конгресу Друге интернационале 1889. одлучено је да се наредне године одржи велика манифестација којом ће се прославити 1. мај, у знак сјећања на аферу "Хејмаркет" у Чикагу, али и као вид борбе за радничка права.
Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године, 1. маја широм свијета одржавају манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. вијека добило масовне размјере.
У многим европским земљама и америчким градовима 1890. године радници су изашли на улице тражећи, као и у Чикагу, осмочасовно радно вријеме. У Њемачкој је дошло и до нереда када се у протесте умијешала полиција, а у многим градовима демонстрације су одржане упркос пријетњама власти да ће полиција растјерати учеснике.
Празник рада у Србији – од забрана до уранака
Обиљежавање Празника рада у Србији прешло је дуг пут – од забране одржавања којој су пркосили радници протестним шетњама, бојкотом рада и зборовима, преко првомајских уранака до обавезе коју је увео Јосип Броз Тито 1945. године. Слављење тог празника представљало је борбу не само за радничка, већ и за политичка права и слободе.
У Службеном листу Демократске Федеративне Југославије 24. априла 1945. године објављена је Уредба о проглашењу Првог маја државним празником, коју је потписао Јосип Броз Тито:
"Први мај проглашава се државним празником. У државним надлештвима, државним и приватним установама и предузећима тога дана неће се радити. Првог маја све радње морају бити затворене."
Обиљежавање празника у Србији је почело раније – 1893. године. Тада су се у осам часова радници окупили у "Радничкој касини" у Македонској улици, носећи црвене траке на којима је писало "Пролетери свих земаља уједините се!"
Из године у годину покрет је растао, на прославама се појављивало све више људи, а међу представницима социјалистичког покрета, између осталих, били су Васа Пелагић и Димитрије Туцовић. Почетак 20. вијека је обиљежила забрана кретања поворки у одређеним дијеловима града, док је црвена боја постала симбол покрета.
(РТС)
