Данас је један од великих празника, такозвани женски празник, Мала Госпојина. У народу се овај празник слави уз живописне обичаје, углавном посвећене рађању.
Веома је цијењен код Срба, а у већини мјеста одржавају се вашари и друге свечаности, прославе и молитве.
Такође, на Малу Госпојину многи планирају и уговарају свадбе и вјенчања, јер, према предању, она младенцима, вјереним, и вјенчаним на овај дан дарује посебну благослов. Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине.
У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала вријеме када се почињало са орањем и сјетвом озимих усјева. У то вријеме, приређиване су и разне сточарске свечаности.
Вјерује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна љековита својства, а да јаја из тога периода могу цијеле године да остану свјежа па се зато остављају за насад; пилићи излегнути у ове дане биће добре носиље.
Вјерује се да ако на овај празник буде ведро, без облака и ако се види сунце током већег дијела дана, вјерује се да ће јесен и зима бити благе.
