На питање шта када се омрсимо случајно, отац Радослав каже да је "случајност само случајност", и да треба само наставити даље са постом.
Иако је у питању пракса која је присутна већ дуго међу Србима, око поста и даље постоји пуно недоумица.
Пост траје готово седам недјеља, тачније укупно 48 дана, што некима предоставља дугачак период и велики изазов, те се често одлучују да посте само прву и/или посљедњу седмицу Васкршњег поста.
Какав је став свештеника према таквој пракси, открио је старјешина храма Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици отац Радослав Савовић:
"Пост је пут. Кад кренете на море у Грчку, не дођете до Скопља па се вратите у Београд, него морате да продужите даље да бисте стигли. Пост је пут, значи од почетка поста па до празника. Неки људи гледају на пост као да је то тешко. Не кажем да је лако, али је мало ствар и вјежбе. Ако сте дуже у вјери и практикујете све постове, онда вам то лакше пада. Увјерења сам да они који не посте никако, па посте ту прву недјељу, њима теже пада тих 5-6 дана него цијели пост онима који посте сва четири поста преко цијеле године", открива отац Радослав за "Лепу и срећну".
На питање шта када се омрсимо случајно, отац Радослав каже да је "случајност само случајност", и да треба само наставити даље са постом.
"То је само једна одређена врста хране која се једе у једном периоду. Знамо куда нас води, куда идемо, чему нас учи овај пост. Погрешне су претпоставке о посту, људи мисле да је то нешто немогуће. Како да будеш без мрсне хране 7 недјеља? Наравно да је све могуће, само је потребна добра воља. Увијек има мало кризе, то је обично негдје средином поста, а неки пут је уопште и нема. Долазак жеље за парчетом сира или неком мрвицом мрсне хране је само опомена да не подлијежете том искушењу, а искушења могу да буду и много тежа и гора него што је то да ли ћемо се омрсити у дане кад је пост", објашњава свештеник и истиче како је пост храном само "средство" који нам помаже да постанемо јачи и изборимо се са већим искушењима, а да је права суштина - уздржање, не само у јелу, већ и у животу,а прије свега се мисли на лоше мисли и дјела.
"Суштина је уздржање, било да је храна посна или мрсна, не треба се преједати ни посном храном. Какав је пост ако поједеш 2 кг посне хране? Колико пута се деси да човјек једе и зна да је сит, а наставља да једе по инерцији... То је погрешно. Како се треба уздржавати од преједања, тако је суштина поста и уздржавање од лоших мисли и дјела, смиривање страсти и жудњи које немају везе са храном", савјетује отац Радослав.
Храна за коју мислимо да је посна а није
Веома је важно да прочитате декларацију, јер и многи биљни сиреви могу да садрже неки састојак животињског поријекла - казеин. Ако купујете биљни качкаваљ, провјерите да ли садржи казеин.
Такође, у многим пецивима и тјестенини има јаја или јаја у праху, зато није свака тјестенина посна. На примјер, хљеб се у неким пекарама премазује смјесом која садржи јаја, како би добили сјај и хрскавост.
Шокантно је и сазнање да свака рибља паштета није посна, па се и ту препоручује да се прочита декларација.
Већина бомбона није посна јер такође садржи супстанце животињског поријекла. Иако се мислило да су гумене бомбоне посне, испоставило се да нису јер се желатин добија кувањем животињске коже, везивнога ткива или кости животиња, често свиња или крава.
Добро обратите пажњу и на наполитанке јер чоколадни преливи нису само од какаа, који је постан, него садржи и млијеко или млијеко у праху.
