У Србији и свијету прославља се Дан примирја, у знак сјећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Њемачком и тиме окончале Први свјетски рат. Централна церемонија одржава се код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом свјетском рату.
У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, 11. новембра 1918. године у 11.00 потписано је примирје у Првом свјетском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.
Дан примирја у Првом свјетском рату се као државни празник у Србији прославља од 2012. године.
У свијету, обиљежава се у исто вријеме у свим главним градовима држава победница, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.
У до тада најстрашнијем сукобу који је свијет видио, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто цјелокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника.
Симболика Наталијине рамонде
Као главни мотив за амблем празника користи се цвијет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је српска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.
Симболика цвијета је вишеструка, и због станишта, и због имена.
Цвијет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвијет феникс, јер чак и ако се потпуно осуши, кад се залије може да оживи, што симболички указује на васкрс српске државе из пепела послије Првог свјетског рата.
У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвијета.
У Србији ће низом церемонија, полагањем вијенаца и одавањем почасти бити обиљежен Дан примирја.
