Цијене хране у цијелом свијету су значајно нарасле.
Изузетак није ни наш региона па тако велика поскупљења доказују и подаци Министарства пољопривреде Хрватске.
Цијена махуна сада се креће око 5 евра по килограму, 40 одсто скупље него лани. Пет евра су и ротквице. Скупља је и путерица и цијена јој је око три евра и 60 центи. У односу на исти период прошле године скупља је 35 одсто, а скочила је и цијена карфиола и сада је око три евра и 30 центи.
Према подацима Еуростата из септембра, лук је био упола јефтинији, а махуне и карфиол за готово 30 одсто скупље него прошлог прољећа.
Карфиол је двогодишња зељаста биљка из породице Круцифере. Потиче са Медитерана и Блиског истока, а проширила се по цијелом свијету. Има високу храњиву вриједност, садржи 11-13 % суве твари, 2,5-3 % бјеланчевина и од 0,8-1 % минералних материја. Узгаја се од раног прољећа до касне јесени из пресадница.
Већ се крајем 2023. године писало о великом поскупљењу карфиола и разлозима зашто је до тога дошло. За многе је готово постала луксуз. Понегдје је главица средње величине коштала чак три евра. Као узроци таквог раста цијена наведени су суша и растући трошкови. Површине под том повртном културом биле су смањене у Шпанији која је водећи произвођач.
Скупљи и од меса
Почетком 2024. године су многи медији писали да за килограм карфиола треба издвојити и до пет евра, па испада да је неко поврће мање доступно од меса.
Слична је ситуација и у Србији, на тржницама у Новом Саду килограм цвјетаче продаје се од 2,50 евра до чак четири евра. Раније је карфиол био јефтинији па је много повртлара стало с узгојем.
А с обзиром на то да је сада нема толико, дошло је до другачијег формирања цијене па ће узгајивачи који нису одустали ове јесени наплатити губитке из ранијих година, покрити трошкове овогодишње производње и остварити неку добит.
Сезона карфиола завршава у новембру, а повртлар из Ковиља, Ђорђе Бабић, рекао је да му је жао што и сам нема ову биљку јер би добро зарадио.
Додаје, било ју је тешко узгојити ове године јер не напредује ако је дневна температура изнад 35 степени, а тешко ју је сачувати од врућине.
“Требало је пуно залијевати, мотори су стално радили и зато је скупа на тржницама”, додаје.
Карфиол има велике захтјеве за водом, па се идеалним узгојем сматра онај када је примијењен систем наводњавања кап по кап јер систем наводњавања путем орошавања оставља главице влажнима те су оне подложне нападу узрочника болести, пише "Дневно".
