Српска православна црква и њени вјерници у недјељу 28. априла обиљежавају Цвијети, празник када је Исус Христ са својим ученицима свечано ушао у Јерусалим. Народ га је дочекао са палминим гранчицама и цвијећем, а овај догађај се сваке године прославља недјељу дана пред Васкрс.
Цвијети се славе у свим хришћанским земљама, али код нас нарочито весело и свечано. Цвијети су покретни хришћански празник којим се обиљежава Христов улазак у Јерусалим што значи да се овај празник прославља у зависности од тога када је Васкрс јер се празнује недјељу дана раније пре највећег хришћанског празника.
Овај празник установљен је у Јерусалиму крајем 4. вијека, за успомену на посљедњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим, и на посљедњу недјељу његовог живота.
По народном обичајном календару, дан почиње умивањем водом у којој су претходног дана на Врбицу, потопељни цвјетови како би укућани били румени и здрави. На Цвијети се обично бере цвијеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвијећем.
Некада је био распрострањен обичај да се на Цвијети цијели дан шета окићен цвијећем. Момци су правили букете и носили их дјевојкама, а сваки цвијет имао је своје значење. Ставља се и врбова гранчица "за брз напредак", понегдје дријен "за здравље", а дјевојке стављају и љубичице.
У српској историји, на овај дан, народ се увијек окупљао у радости, али без весеља. Веома мали број породица данас слави крсну славу. Понегдје се слави као завјетина. Вјеровало се да на Цвијети треба започети неке послове, донијети одлуке. Људи уносе цвијеће у дом, ките капије, улазна врата, држе цвијеће у вази и поклањају га драгим особама. На овај празник одвојите вријеме за себе и добро размислите о својим сљедећим корацима - јер је рад на себи најисплатљивији посао!
На Цвијети је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Вјерници улазе у посљедњу седмицу Васкршњег поста, недјељу страдања, смрти и васкрсења сина божјег. Од празника Цвијети до Духова цвијеће се не бере.
