На грчком острву Тинос у сриједу, 16. октобра, биће промовисан документарни филм "Спасавање прекинутог дјетињства: Тинос - 30 година послије", којим се исказује захвалност грчком народу и становницима острва за несебичну подршку и уточиште које су пружили дјеци из Републике Српске током 1994. године, потврдио је Срни аутор филма Младен Којић из Сребренице.
Овај документарни филм, који је емотивна прича о пријатељству грчког и српског народа прожета емпатијом, љубављу и солидарношћу, снимљен је поводом 30 година од боравка 90 дјеце и пет учитељица из Власенице, Братунца, Скелана и Сребренице на грчком острву Тинос.
У средишту ове приче од 62 минута је судбина дјеце из Републике Српске чије је дјетињство нагло прекинуто почетком ратних сукоба.
Дјеца су остала без својих домова, чланова породице, слободе и безбрижности у којој су дотад живјела и расла.
Филм је ратна прича испричана кроз сјећања и личне доживљаје тадашње дјеце из основне школе, данас одраслих људи. Они су, упркос ратним страхотама, избјеглиштву и губитку најмилијих, имали срећу да у тим изузетно тешким временима осјете свијетлију страну живота - далеко од рата, окружени љубављу, сигурношћу и срећом.
Универзална порука филма јесте искрена захвалност грчком народу за све што је учинио за српску дјецу, али и подсјећање да се тако велики гест пријатељства, љубави и солидарности никада не заборавља.
Филм јасно преноси поруку да сваки рат уништава животе свих људи, а највише погађа оне најрањивије - дјецу, која уз све друге губитке остају ускраћена за дјетињство.
Којић је навео да су у филму изјаве, фотографије и сјећања више од 30 особа које су те ратне 1994. године боравиле на острву Тинос у Грчкој, међу којима је био и он.
"Наша група била је међу првима и боравила је у Грчкој пет мјесеци, а ту смо имали наставу на нашем и грчком језику и друге едукативне и забавне садржаје, међу којима је било и крстарење крузером", рекао Којић.
Он је додао да је ово његов начин одавања захвалности православном грчком народу, који је показао да је пријатељство Грка и Срба велико и трајно, искрено и срдачно.
"Већина дјеце која су тада боравила на Тиносу јесу дјеца без једног или оба родитеља, дјеца ратних инвалида, избјегли којима је безбрижност дјетињства и одрастања прекинута ратом, страдањем најближих, расељавањем и свим траумама које настају у таквом окружењу", рекао је Којић.
Према његовим ријечима, они који су учествовали у стварању филма потврдили су да је захваљујући љубави, бризи и искрености Грка, њихово дјетињство барем мало поправљено и спасено.
Којић каже да је на идеју за филм дошао прије више година, а да је прошле године почео припреме и снимање, те да је премијера заказана баш на мјесту које је дјеци остало незаборавно и које је "поправило" дјетињство, на острву Тинос.
"Већ неколико година имам жељу да се поново вратим на то острво, сретнем драге пријатеље који су и након нашег боравка у Грчкој срдачно и са много љубави подржавали мене и моју породицу, као и многу другу дјецу, чинећи наш живот љепшим јер смо знали да имамо пријатеље који су уз нас. Тако сам одлучио да окупим људе који су те године били на том путовању, снимим филм и одем поново тамо", додао је он.
Са Којићем на премијеру на Тинос сутра путује још десеторо његових вршњака да захвале домаћинима за гостопримство и помоћ када им је била најпотребнија, у тешким ратним годинама када су остајали без најдражих и без хранилаца.
Којић каже да не би било лако све то урадити да израду филма нису помогли, између осталих, Представништво Републике Српске у Грчкој, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Организација породица погинулих, заробљених и несталих цивила Сребренице, Републичка организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, општине Братунац и Власеница.
Трошкове организације пута у Грчку подржала је предсједник Скупштине Србије Ана Брнабић, а подршка је најављена и из Кабинета предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Снимање филма помогле су и поједина предузећа.
Осим приказивања филма на Тиносу у Грчкој, наредне пројекције планиране су у Братунцу, Власеници, а након тога и широм региона.
Стотине српске дјеце боравило је у Грчкој током ратних година, а помоћ из те православне земље стизала је у Републику Српску и низ година након рата, највише посредством православне цркве и ово је јединствен начин захвалности грчком народу након 30 година за хуманост, солидарност и доброчинство према српском народу и доказ да се то памти и никад не заборавља.
