Православни вјерници сутра славе, Богојављење, који је један од 15 највећих празника, а прославља се 19. јануара и представља крај такозваних "некрштених" дана. Вјерници се, на Богојављење поздрављају речима "Христос се јави" а отпоздрављају са "Ваистину се јави".
У поноћ, прецизније, ноћас, на прелазу између 18 и 19. јануара, отвара се небо. Зато се вјерници у поноћ моле и исказују жељу која ће им бити испуњена.
Према народном вјеровању, све дјевојке које желе да се удају треба на Богојављенску ноћ да ставе огледалце испод јастука како би сањале будућег мужа. Поред огледала стављале су се и свијеће, а јако је важно да огледало не пукне јер у том случају, вјеровало се, слиједи седам година несреће у љубави.
У неким крајевима је обичај да на Богојављенско јутро младе дјевојке одлазе до нетакнутог извора воде, баце у њега неколико зрна пшенице или неке друге житарице и кажу: “Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве”. Затим захватају воду и носе је својим укућанима. Понегдје се још сачувао обичај да укућани попију мало те воде преко сјекире, јер се вјерује да ће се на тај начин избјећи свађа међу њима.
Обичај је негдје да старије жене на Богојављење воде рачуна о временским приликама и тако предсказују каква ће година бити. Ако, рецимо, тај дан буде мраза и снијега, вјерује се да ће година бити родна, а ведро вријеме најављује сушну годину.
Зарад бољег здравља у реци се ритуално изводило купање пред само свануће на Богојављење. Овај ритуал могли су да изводе искључиво здрави људи. У ријеку се баца Часни крст, а младићи се такмиче који ће први да стигне до њега. За оног младића који први доплива до њега вјерује се да ће имати среће током цијеле године.