"Паре ко паре су, како да кажем, ђаволска ствар! Без њих се не може, не можеш да купиш оно главно - живот и здравље. Мисле људи, има пара, па се лијечи... није то тачно... Ухвати те друштво, понесе те, цијели живот као дијете нисам имала...тешко сам живјела, мајка и отац разведени а с оцем сам живјела. Моји нису били сиромашни али тата је био музичар, кафана, музика, коцка, жене, били смо сиромашни с те стране, а с финансијске се трошило... Отац је умро кад сам ја имала 9 година и онда је настао хаос. Тад ми се мајка моја вратила, тад сам је први пут видјела... Дошла је годину дана пред смрт оца, живјели су тада заједно, а кад је умро остале смо нас двије... Онда се и она разбољела и умрла од рака, остала сам сама, ја сам била дијете, без примања..., прича Весна из Шапца, гастарбајтерка у Њемачкој, своју невјероватну животну причу коју је обиљежио још невјероватнији догађај када је нашла 700.000 евра испод кревета и без њих остала у року од само годину дана.
Весна је, вели, одрасла у кафани. Тамо је почела да ради још са 12-13 година, кад су мајка и она остале без икаквих примања послије смрти оца. Мајка је била болесна, није могла ништа и тако је Весна морала да се сналази како зна и умије. Почела је прво да пере чаше јер у том узрасту није ни смјела да ради...
- Сваки динар добро дође, тако да сам ја већ са 12-13 година радила јер сам морала да радим за себе и мајку... Тако сам упознала једну породицу која је била дуго година у Њемачкој а којима су и дјеца дан-данас у Њемачкој и тако су они мене, како бих рекла, усвојили али не папиролошки, али онако "бићеш наша" и тако је и било..., прича Весна.
- Ја и дан-данас живим у тој кући, код тих људи, нажалост они су мртви... И ја сам у тој кући нашла тих 700.000 евра, они ми то нису оставили или су можда и оставили плански да ја то једног дана нађем..., присјећа се Весна догађаја из свог живота достојног холивудског сценарија.
- Не би нико испод душека под кревет ставио те паре. Била сам у шоку, не знам ни колико је то пара било... Свако нормалан би то пребројао и рекао сад ћу да купим ово, сад оно... Али цирка, било је пара сигурно за једно три гарсоњере, а можда за добра два стана... Била је то 2017. године...
- Колико је пара кроз моје руке прошло за 44 године мог живота неко неће видјети ни за цијели живот, ни туђих пара, а камоли својих да их броји... Ја прва нисам знала одакле су се те паре створиле. И тако дан за даном, трошење, проводи, друштво, сви су ти пријатељи док имаш пара и људи гријеше кад кажу имам пријатеља! Не, немаш ти пријатеља..
- Својом грешком сам остала скроз без пара... да другом помогнем, да дам другом задње од себе, да ја немам, а да другом помогнем јер сам сматрала да ми је то пријатељ али се испоставило да није... Онај ко остане уз тебе кад ти немаш... а остала сам, и није ме срамота да кажем, да нисам имала шта да једем, да нисам имала за огрев за зиму... А онда ми је остало пријатеља на прсте једне руке...а прије тога их је било, их, па ја не знам!
Породица која ју је усвојила била је богата, хтјели су и кућу да јој оставе, а жена која ју је усвојила давала јој је шта је пожељела. И Весна вели да је ту била грешка. Кад је та жена умрла, Весна није знала сама са особом да управља, да влада, па дође онај ајмо тамо-вамо, живот је један...
- Значи, ја, док је она била жива, ја сам имала све. Е, то је мене било тад понијело, а послије ме однијело, сјећа се Шапчанка.
- Живот јесте један, само га треба потрошити на нормалан и паметан начин. Паре јесу да се троше али треба их искористити квалитетно, да сам ја то тад знала, ја бих данас била свој шеф, свој газда, а ја плаћам пиће и храну за све цијело вече, краљица сам била...
Препричала је и шта јој се десило једном приликом кад је остала у потпуном шоку...
- Таксиста који ме је возио препоручио ми је једног колегу да ме вози кад није ту и тако упознам таксисту Младена. Не волим ни да ме сваки таксиста вози. И једног дана долази човјек, "рено меган" караван, и ја кажем: Муњо, одакле ти овакав ауто? А он мени: Па од твојих пара!, каже Весна која је тог тренутка остала у невјерици.
Како је и гдје пронашла толике паре
Жену која ју је буквално усвојила на ријеч, одгајила и дала све, Весна зове својом мамом.
- Кад је мама умрла, па 10 дана послије ја нисам ништа ни по кући радила, кажу и не ваља да се дира, и ја послије 7 дана хајде да постељину скинем са душека, а имам онај велики француски лежај, онај чаршав с гумом - и ја сам то дигла и спустила, и видим нешто у хартију умотано. А ја се данима не тријезним и мислим привиђа ми се, пијанима се свашта привиђа... И одем, отворим лименку... Послије дођем, други пут подигнем, трећи пут подигнем - да, то су живе паре! Паре ко паре, узмем у руке... Све биле новчанице по 100 и по 200 евра, јесу били богати, три генерације у Њемачкој...
- Кад сам видјела толике паре, помислила сам купићу некретнину, а онда шта ће ми. Немам дјецу, немам породицу, коме ћу... Нисам смјела ником ни да кажем, а сви су знали да добијам пара из Њемачке за живот. Одем себи да купим нешто, па се сажалим, дам неком другом, па те понесе, купиш себи патике па ти жао купиш и оном другом...
- Нисам добро направила и да сам сад с овом памети, сад бих стварно знала како да уложим, сигурно бих узела два стана, могла сам и приватно осигурање себи да уплаћујем... Ја сам то искрено да ти кажем с****ла за годину дана а да ништа крупно нисам купила, а могла сам двије куће да купим ту око Шапца, комплет намјештене, ту је кућа 60.000-70.000-100.000 евра...
- Никад се нисам удавала, дјеце немам и срећа да је тако... А ако хоћеш неког да отјераш од себе, само му позајми паре, нећеш га видјети..., вели Весна која је имала 36-37 година кад је све нађене паре под душеком спуцала на музику и по кафанама.
И данас јој вели дугују, има сигурно једно 5.000-6.000 евра да јој врате.
Смрт мајке ју је јако погодила...
- Ја нисам хтјела да се тријезним јер ја нисам могла да схватим да те жене више нема, да се она никад неће вратити... Ја сам сваки дан 5 година, свако јутро и свако вече, ишла на гробље... Била сам алкохоличар, признајем, каже Весна којој је потом и јетра обољела од пића и која се својом вољом из тог извукла.
Кад је све те паре спискала, морала је да почне да ради иако никад у животу није радила нити је морала да ради...
- И на њиву сам ишла...Па на роштиљу једно двије године а плату и не дочекам, исто сам наставила да живим, још луђе...
(Курир/Youtube Auslenderi)
