У случају немогућности отплате стамбеног кредита, банка је обавезана да кориснику понуди да у одређеном року, који не може бити мањи од два мјесеца, сам прода некретнину и из продајне цијене врати дуг банци.
Народна банка Србије објавила је нацрт новог Закона о заштити корисника финансијских услуга, којим предлаже механизам ограничавања висине каматних стопа, као и увођење нове, ниже законске затезне каматне стопе која би износила 12 одсто на обавезе у динарима, односно од 10,25 одсто на обавезе са валутном клаузулом у еврима, док је важећа општа стопа законске затезне камате 14 одсто, односно 12,25 одсто.
Ограничење каматних стопа спроводило би се уз коришћење просјечне пондерисане каматне стопе, која се израчунава на основу каматних стопа код већ одобрених кредита, стоји у образложењу рјешења које је Централна банка Србије упутила на јавну расправу до 20. септембра.
"Одређивање максималне вриједности каматних стопа биће уз уважавање тренутних тржишних услова јер ће та максимална вриједност зависити управо од вриједности референтних каматних стопа Народне банке Србије и других централних банака, као и просечних тржишних каматних стопа", стоји у образложењу нацрта који је објављен у понедјељак, 9. септембра, уз оцјену да ће се на тај начин без ремећења тржишне утакмице остварити и захтјев ЕУ директиве да се 'ефикасно спријече злоупотребе и да обезбиједе да корисницима не могу бити наплаћене превисоке каматне стопе, односно ефективне каматне стопе или укупна цијена кредита'".
"Поред спречавања наплате високих каматних стопа, ограничења каматних стопа предвиђена чланом 12. Нацрта закона треба да обезбиједе и да се у случају наглог раста каматних стопа на тржишту, тај раст успори, односно да се евентуални нагли тржишни поремећаји не рефлектују исто тако нагло и на кориснике", истакли су из НБС.
Како ће бити ограничена висина каматних стопа на стамбене кредите?
Када је ријеч о стамбеним кредитима на новоодобрене кредите са фиксном и промјењивом каматном стопом примјењивало би се ограничење које одговара просјечној пондерисаној каматној стопи за те кредите увећаној за 1/5 (20 одсто, 0,2 процентна поена).
"Будући да је захваљујући привременој мјери Народне банке Србије просјечна пондерисана камата стопа на евро индексиране стамбене кредите оборена на 4,53 одсто (стање у јулу ове године), то значи да приликом одобравања нових стамбених кредита номинална каматна стопа не би могла да буде већа од 5,44 одсто", истичу из НБС.
Када је ријеч о постојећим кредитима са промјењивом каматном стопом, на које се односи привремена мјера која истиче у децембру ове године, предложено је да за њих важи ограничење каматне стопе од пет одсто све до 31. децембра 2026. године (прелазна одредба Нацрта закона), након чега би и за ове кредите важило ограничење које важи и за новоодобрене - просјечна пондерисана стопа увећана за 20 одсто (0,2 процентна поена).
"Разлог за ово прелазно рјешење је да се престанком примјене привремене мјере спријечи већи, нагли раст каматне стопе код постојећих стамбених кредита", објашњавају из НБС.
Поред ограничења номиналне каматне стопе, за новоодобрене стамбене кредите важиће и ограничења ефективне каматне стопе, чиме су поред камате ограничени и сви додатни трошкови у вези са закључењем уговора о стамбеном кредиту који падају на терет корисника.
Максимална вриједност ефективне каматне стопе која притом приказује укупну цијену кредита за корисника ограничена је на вриједност законске затезне камате (како је предвиђена овим нацртом закона) умањену за два и по процентна поена. Према тренутно важећим подацима, максимална вриједност ефективне каматне стопе за новоодобрене стамбене кредите износила би 7,75 одсто.
Ограничење камата на потрошачке и готовинске кредите, картице и минусе
Када је ријеч о готовинским и потрошачким кредитима (који се углавном одобравају у динарима), за постојеће и новоодобрене кредите са промјењивом каматном стопом предвиђено је ограничење номиналне каматне стопе које одговара просјечно пондерисаној каматној стопи увећаној за 1/4 (25 одсто, 0,25 процентна поена). Према тренутној просјечној пондерисаној стопи за динарске готовинске кредите, то значи да би максимална номинална каматна стопа за кредите ове врсте, износила 15,67 одсто.
Истовремено, за све новоодобрене динарске готовинске и потрошачке кредите (са фиксном и варијабилном стопом) важиће ограничење ефективне каматне стопе засновано на збиру стопе затезне камате (из овог нацрта закона) и четири процентна поена, што је тренутно 16 одсто. Ограничењем каматних стопа обухваћене су и кредитне картице и дозвољено прекорачење и недозвољено прекорачење.
"Оцјењујући да ови производи не прате довољно кретање каматних стопа на тржишту, оцијењено је да управо има мјеста квалификовању ових стопа као превисоких", оцијенили су из НБС.
Нацртом су ограничене ефективне каматне стопе за све новоодобрене минусе и кредитне картице, али и за све постојеће минусе и картице када се они продужавају. Додатно, нацртом је предвиђено да за кориснике дозвољеног/"недозвољеног" прекорачења и кредитних картица и прије њиховог продужења важи ограничење, тако да њихова номинална каматна стопа не може бити већа од максималне вриједности ефективне стопе која важи за ове новоодобрене производе.
Ограничење ефективне стопе за кредитне картице једнако је збиру затезне камате (из овог нацрта закона) и шест процентних поена, а код дозвољеног и недозвољеног прекорачења збиру затезне камате и осам процентних поена.
То значи да би максимална ефективна каматна стопа код кредитних картица износила 18 одсто, а код дозвољеног и недозвољеног прекорачења 20 одсто, док су тренутне просјечне вриједности номиналних стопа (које не укључују све трошкове) код кредитних картица 22,13 одсто, а код дозвољеног минуса 28,41 одсто.
Нацртом је предвиђено да просјечне пондерисане стопе објављује Народна банка Србије, 1. јуна и 1. децембра. Такође, и податке о стопи затезне камате из овог закона, које се користе за утврђивање ограничења ефективне каматне стопе, објављиваће Народна банка Србије, како то и тренутно чини у складу са Законом о затезној камати.
Шеф катедре за економију и финансије Београдске банкарске академије Бранко Живановић за "Бизнис.рс" оцјењује да НБС понуђеним рјешењима не "искаче" из регионалне и глобалне финансијско-тржишне равни.
"Процес се одвија у много ширем формату и ми ништа не импровизујемо. Стари Атињани су тврдили да 'Минервина сова свој лет почиње у праскозорје’, тако да овом приликом НБС ради добар посао и одговорно се понаша рјешавајући проблем управо у праскозорје - штити становништво, повећава потрошњу и инсталира адекватан и препознатљив тржишни систем детерминисања каматних стопа у комерцијално-банкарској индустрији и пракси на мало", оцјењује Живановић.
Живановић сматра да НБС има простора и за даље регулаторне потезе.
"Даља регулација, уз пуно уважавање тржишних принципа, требало би да иде у смјеру доношења законских мјера које ће се односити на стандардизацију тарифника провизија и накнада комерцијалних банака, као и на правну заштиту клијената приликом склапања све више дигитализованих аранжмана који се односе на отварање, сервисирање и мониторинг текућих и других рачуна, као и на менаџмент укупне кредитне подршке и везану трговину. Све ово након доношења закона требало би да постане јасније, извјесније и јефтиније", каже Живановић.
И сама НБС скреће пажњу да се у Нацрту измјена не бави само ограничењем каматних стопа, већ и регулисањем процјене кредитне способности корисника, ради спречавања његове презадужености, као и дигитализацијом, у смислу јасног прописивања начина и услова под којим се склапају уговори о финансијским услугама. О томе детаљније у наредном тексту "Бизнис.рс" о томе шта све Народна банка предлаже, а што остаје у сјенци ограничења каматних стопа.
У случају немогућности отплате стамбеног кредита, банка је обавезана да кориснику понуди да у одређеном року, који не може бити мањи од два мјесеца, сам прода некретнину и из продајне цијене врати дуг банци. На тај начин се даје могућност кориснику да прода некретнину по већој цијени у односу на цијену која се постиже у извршном поступку, односно у вансудском поступку намирења.
