Мада је 20 година живио у Аустрији и услужно за Аустријанце подигао 26 плантажа лијеске, Параћинцу Душану Бањанцу, повратнику из иностранства, идеју да у родном крају засади лијеску дао је - зет.
Бобан Дејановић, по занимању правник запослен у параћинској Општинској управи, ожењен је Душановом сестром близнакињом, а у плантажи љешника видио је шансу да повећа кућни буџет. Речено - учињено. Њих двојица су заједно купили осам хектара земље у селу Мириловац, а двије године касније, то је плантажа са око 4.000 садница лијеске која је већ дала почетни род.
У Параћину нема веће плантаже која рађа љешник, а међу највећим је у Поморављу. Притом, двојица ортака упустила су се у својеврсни ризик. Да не би предуго чекали на род, засадили су четворогодишње саднице умјесто млађих. Опсежне припреме земљишта за садњу трајале су скоро годину дана. Земља је била четврте класе.
"То смо поправили вјештачким ђубривом. Довезли смо 50 тона отпада из једне шећеране и разбацали по парцели, па онда поорали. Након неколико мјесеци контрола узорака земље у лабораторији показала је да смо успјели да остваримо ПХ неутралну вриједност. Од четврте класе земљишта добили смо другу. У међувремену, ископали смо бунар да обезбиједимо воду и плантажу оградили, да би тек након тога услиједила садња", прича Бањанац.
За само два дана, у децембру 2022. засадили су свих 4.000 садница. Први симболични род стигао је девет мјесеци касније, а ове године принос је био 1,5 тона љешника у љуспи. То је тек почетак - истичу двојица ортака.
Прве озбиљније количине очекују 2026. Послије ће плантажа доносити солидан годишњи приход.
"Свако стабло роди осам до 12 килограма љешника у љуспи. То је четири до пет килограма језгра, тако да од ове плантаже остајаће минимум 25 евра по стаблу. То и јесте главни мотив да се узгаја љешник, поготову што жбунаста форма лијеске рађа 70 година. Плантажа као наша берићетна је за три генерације, па како обојица имамо кћерке, и њихове породице имаће лијеп годишњи приход", причају произвођачи.
А кад нема шта да се око лијеске ради, плантажа у прелијепој природи постаје мјесто за дружење и роштиљ.
Берба љешника почиње у другој половини августа. Траје три до четири недјеље. У плантажу још увијек само улажу, а укупна цифра је близу 150.000 евра. То ће се, међутим, вратити са свега двије бербе у пуном роду. Јер, према њиховој рачуници, од осам хектара под љешником годишње ће остајати око 100.000 евра. Не зову љешник џабе "златним груменом".
Србија увози "златни грумен"
Под лијеском је у Србији тренутно око 2.700 хектара, што задовољава свега 11 одсто потреба домаћег тржишта. Остало се увози, тврди Бањанац.
Свјетско тржиште држи Турска са 70 одсто производње, док остатак обезбјеђују Италија, Француска и Калифорнија (САД). Тренутна цијена очишћеног љешника у Србији на велико је 7,5 евра за килограм, а у малопродаји је од 1.200 до 1.400 динара.
У иностранству је цијена много већа, па Душан и Бобан у перспективи планирају извоз. До тада, механизацију коју већ имају комплетираће линијом за сушење и крцкање љешника.
Бунар 151 метар, ограда 2,5 километара
Љешник воли "да су му ноге у води, а глава на сунцу“, па су ортаци морали да инвестирају у бунар дубок 151 метар, резервоар од 5.000 литара воде и цистерну.
Ограђивање плантаже је трајало три мјесеца.
У ограду је отишло два и по километра жице, а држи је близу 900 стубова – објашњава Бобан Дејановић, који се око тог посла највише ангажовао, пише портал "Новости".
.webp)
