Један производ који многи у нашем комшилуку, али и код нас, обожавају драстично је поскупио.
Наиме, подаци Еуростата показују да је Хрватска прва у Европи по расту цијена вина. Оно је у четири године поскупјело за чак 52 одсто,а чини се да ту није крај. Поређења ради, на Кипру је вино поскупјело 48 одсто, а у Мађарској 45 одсто.
Оно што би требало забринути и остале становнике ширег региона јесте чињеница да је то простор у којем је вино поскупјело највише, па су се на листи нашле и Словенија те Румунија гдје је вино поскупјело 32 одсто у посљедње четири године.
Хрвате посебно забрињава то што је код њих вино поскупјело чак седам и по пута више у односу на просјек Европске уније гдје је то пиће у периоду између 2020. и 2024. поскупјело седам одсто.
За 2024. годину података још нема, али подаци Финансијске агенције говоре да су 2023. хрватски винари имали јако добру годину. Предузетници у дјелатности производње вина прошле су године остварили нето добит од 5,7 милиона евра, што је на годишњем нивоу пораст за 141,6 одсто, показује анализа коју је објавила "Фина".
Даљњи раст цијена је извјестан
Према подацима из обрађених годишњих финансијских извјештаја, у дјелатности производње вина од грожђа у 2023. години пословало је 275 предузетника који су имали 1.542 запослених, што је у односу на претходну годину повећање броја запослених за 1,9 одсто.
Ти предузетници су лани остварили 141,9 милиона евра укупних прихода, што је раст од 12,9 одсто у односу на годину прије, а порасли су им и укупни расходи, за 9,9 одсто, на 134,4 милиона евра. Иначе, и ова година би могла бити врло изазовна за винаре, а даљњи раст цијена је извјестан, пише "Пословни дневник".
Наиме, Међународна организација за лозу и вино (ОИВ) процјењује да ће свјетска производња вина ове године пасти на најнижи ниво од 1961. Код 29 највећих произвођача вина, који заједно чине 85 одсто свјетске производње, очекује се пад од 227 до 235 милиона хектолитара.
Нетипични временски догађаји
Очекује се да ће производња вина бити два одсто мања него 2023. и 13 одсто мања од просјека у посљедњих десет година, пренијела је француска новинска агенција АФП.
“Као и 2023, екстремни или нетипични временски догађаји имају кључни утицај на глобалну производњу, с раним мразевима, обилним падавинама и дуготрајном сушом који драматично утичу на продуктивност винограда”, написала је организација.
Очекује се да ће се производња у Француској, највећем произвођачу вина у 2023, ове године смањити за 23 одсто. У међувремену ће се производња у Италији донекле опоравити и тако ће земља вратити прво мјесто на љествици највећих произвођача вина испред Француске.
Према ОИВ-у, само мањи дио земаља ове године може очекивати просјечну или изнадпросјечну производњу због повољнијих временских прилика. То су посебно САД и неколико источноевропских земаља, укључујући Мађарску, Грузију и Молдавију.
