Одлазак у трговину из дана у дан све је скупљи с обзиром на раст цијена, но купце вребају и друге замке. Савјетује им се да детаљније провјеравају декларације на производима и обрате пажњу на окус јер се све више произвођача користи суптилном методом како би зарадили.
Потрошачи који су већ измучени континуираним поскупљењима у посљедње вријеме суочени су с новим проблемом којег многи заправо нису ни свјесни, а ради се о – скимпфлацији.
Прво су повећане цијене, потом је смањена тежина производа, а сада се смањује и квалитета. Дакле, захваљујући скимпфлацији, за исти новац или чак скупље добивамо пуно мање.
Ради се о новом трику произвођача који је тешко уочити на прву. Тачније, примијетиће је само они који уредно читају декларације или дуже вријеме користе исти производ па ће примијетити разлику у окусу.
"Сладоледи једног произвођача чији сам вјерни купац више нису кремасти као што су били. Исто тако, кад их донесем из дућана и ставим у хладњак те поновно замрзнем, осјетим послије комадиће леда под зубима што прије није био случај. Осим тога примијетила сам да неки имају и 30-ак посто више калорија што значи да стављају више шећера и тако компензују окус за друге, вјероватно скупље састојке као што је какао, а смањен је и удио млијечних масти. Не требам ни тећи да је сладолед скупљи него прошлог љета", говори огорчена читатељка портала "Дневник".
Шринкинфлацију смо савладали протеклих година и с њом је било лакше: мања количина у паковању или промјена у тежини била је видљива голим оком или је било довољно производ ставити на вагу.
Но, скимпфлацију или смањивање квалитета производа пуно је теже уочити, а платићемо исто ако не и више.
Многи су се произвођачи одлучили промијенити састав производа науштрб квалитета под притиском поскупљења сировина како не би драстично дизали цијене или изгубили профит.
Међутим, многи су овакву ситуацију искористили и за лов у мутном, односно за повећавање зараде науштрб квалитета.
Мијењају омјере састојака или скупље замјењују јефтинијим – на примјер, учестало је маслиново уље замијенити сунцокретовим, а сунцокретово палминим.
Бројни произвођачи смањују количину какаоа и орашастих плодова у чоколадама, а шећер замјењују глукозно- фруктозним сирупом.
Други проблем је што у многим случајевима ни нема података на паковању који би указивали да се нешто у саставу производа промијенило.
Скимпфлација је већ узела маха у многим земљама, а медији у Великој Британији и Њемачкој све се више баве овом проблематиком.
Купци који се боре с порастом трошкова живота, јављају се у све већем броју удругама потрошача и тврде да њихови омиљени производи изгледају другачије и имају мало другачији окус. Овај тренд није заобишао ни хрватско тржиште, али нико не реагује, каже Ана Кнежевић из Хрватског удруженња за заштиту потрошача.
"Проблем је што наши потрошачи не читају декларације, не обазиру се на њих. Једноставно нису едуковани. Тако да не добијамо притужбе такве врсте. Осим тога, ово је превара купаца којој је пуно теже ући у траг. Требали бисмо чувати амбалажу производа па видјети шта се мијења кроз одређено вријеме или носити производ на анализу", каже Кнежевић.
Но, тек је нешто боље код на примјер потрошача у Великој Британији. Истраживање је показало да је два посто Британаца изјавило како је примијетило смањење квалитета састојака у својим омиљеним производима, док је цијена остала иста или се повећала.
"Ма наши потрошачи не читају декларације, само гледају да прођу јефтиније и да им остане који новчић више. Састав производа се наравно не смије мијењати без да се усклади с декларацијом, али то је у рукама Државног инспектората. У сваком случају, потрошачима савјетујемо да добро провјере што купују, да читају декларације на оном што купују и да пријаве неправилности", говореи Игор Вујовић из удружења Потрошач.
Едукацију потрошача па тако и о скимпфлацији требала би спроводити удружења потрошача, али онa се жале да немају довољно средстава за штa криве државу. Овакве preвare са састојцима у производима једино можда неће проћи код оних који су навикли на одређен ниво квалитетa и који ће замјену потражити код другог произвођача.
Скимпфлација такође може бити присутна и у сегменту квалитета услуга, а веже се уз недостатак радне снаге. То може значити дуже чекање у банци јер је смањен број службеника, трамваји и аутобуси у градском превозу који рјеђе возе, телеоператери смањују број радника у позивним центрима тако да потрошачи дуже чекају док неко ријеши њихов проблем, авиокомпаније смањују тежину пртљага која се може унијети, иако је цијена карте иста…
