Кријумчарење илегалних миграната уносан је посао, а организатори кријумчарских ланаца у њега су почели укључивати и малољетнике из БиХ, који илегално прелазе границу превозећи стране држављане. Иако су навикли да се свакодневно сусрећу с кријумчарима миграната, полицијски службеници хрватске Станице граничне полиције Гвозд јако су се изненадили када су у том „послу“ у априлу ове године затекли 14-годишњу дјевојчицу, држављанку БиХ, преноси Вечерњи.хр.
Иначе, тог и претходног дана у Сисачко-мославачкој жупанији полиција је открила четири различита случаја противзаконитог уласка у Хрватску у којој су мигранте из БиХ у Хрватску превозили кријумчари из Румуније, Узбекистана и Чешке те, у овом конкретном случају, 14-годишњакиња из БиХ.
Њу су, на шумском путу који из БиХ води у Хрватску на подручју Бојне, затекли како вози путнички аутомобил марке Опел Вектра у којем се налазило шест мушких особа, према њиховим изјавама држављана Турске, без ваљаних путних исправа за улазак, кретање или боравак у Републици Хрватској.
Аутомобил је имао двије различите регистарске таблице, а испитивање дјевојчице бацило је свјетло на бескрупулозност криминалаца с подручја Велике Кладуше, који ангажују и искориштавају малољетнике за превоз илегалних миграната у Хрватску, преноси Вечерњи.хр.
Како наводе, они малољетницима обезбјеђују аутомобиле, а то што дјеца немају возачку дозволе није препрека, јер им раније чак и дају краћу обуку управљања аутомобилом, као у овом случају.
Против дјевојчице су полиција и тужилаштво покренули поступак због учествовања у кријумчарењу миграната, али због своје старости није смјештена у затворску него у једну загребачку установу у третману социјалне његе.
Након неколико неуспјелих покушаја дјевојчица је недавно успјела побјећи из те установе и вратити се у БиХ, а њен адвокат је поднио жалбу на одлуку о покретању поступка због кривичног дјела из чланка 326. ставка 1. КЗ/11 који за кријумчарење миграната предвиђа од једне до осам година затвора.
“М. и Џ. од нас младих траже да возимо мигранте”, рекла је дјевојчица током испитивања у полицији, откривши како је за превоз шесторице миграната требала добити 1.000 евра те да их је требала довести до локације коју би преко мобилног телефона добила када изиђе из шуме у Хрватској, а затим до Загреба.
Дјевојчица се ас организаторима кријумчарског ланца састала тог дана по договору у Великој Кладуши, а научио ју је возити за ту сврху њен познаник којег је знала неколико мјесеци и за којег је такође знала да се бави превозом миграната. На дан кад је требала прећи у Хрватску, дочекала ју је Опел Вектра у којем није било задње клупе и преграде која одваја пртљажни и путнички простор те су у возилу већ били видљиви трагови ранијих боравка особа јер је возило било прљаво и блатњаво. У аутомобил се укрцало шест странаца.
Добила је од М. упутства по којима мигранте, шест мушкараца, треба превести кроз шуму у Хрватску, након чега ће добити на телефон податке о првој локацији у Хрватској, а затим је требала мигранте превести до све загребачке Арене те се онда вратити назад у Босну и Херцеговину истим путем.
То што аутомобил није имао исте регистарске таблице напријед и назад, од којих ниједна није припадала самом возилу, дјевојчица није ни примјетила док јој полиција није скренула пажњу. По добијеним упутствима, уколико би је неко зауставио, требала је рећи да је приватни возач и како превози туристе.
Тешко је заправо повјеровати да би 14-годишња дјевојчица за воланом једног старог и прљавог аутомобила, са двије различите бх. регистрације, уопште могла доћи до Загреба и назад, а да ју полицијске патроле које су посебно у граничном подручју честе - не примијете. И самој дјевојчици је, по исказу, све то било “мало сумњиво“, али је рекла полицији како је ипак пристала обавити превоз.
Адвокат дјевојчице је поднио жалбу против рјешења Опћинског државног одвјетништва (ОДО) у Сиску о покретању поступка против малољетнице у којој истиче како је ријеч “о дјевојчици од 14 година која није способна починити овако тешко кривично дјело”.
ОДО Сисак се противио овој жалби сматрајући да се дјевојчица свјесно укључила у кривично дјело, а да је Директива испуњена тако да јој није одређен истражни затвор већ је била смјештена у једну установу социјалне његе чиме јој омогућена одбрана са слободе. Након што је неколико пута безуспјешно покушавала напустити тај смјештај, у томе је ипак успјела те прешла поново илегално границу и сада се налази у бијегу те је на подручју Босне и Херцеговине.
Општински суд у Сиску одбио је ових дана жалбу адвоката те се тако против 14-годишњакиње наставља поступак за кривично дјело за које иначе пријети казна од једне до осам година затвора.