У ноћи између 4. и 5. маја током масакра у младеновачким селима Дубона и Мало Орашје, док је Урош Блажић сијао смрт, његов рођени брат се у паници спаковао и са породицом побјегао из њихове породичне куће.
То је учинио из страха да ће његов брат доћи и осути паљбу по својим члановима породице.
Кобне вечери Урош је насумичном пуцњавом по селима Мало Орашје и Дубона пуцао на све које је видио, и тако усмртио деветоро младих особа.
Баба Уроша Блажића у исповијести за портал Ало каже да је њен унук заувијек укаљао њихово презиме, а своју породицу осудио на таму и бол, из којих се никада неће извући.
"Јесте, Урош је мој даљи унук, моје презиме, али сада му желим све најгоре! Боље да не изговорим ове ријечи које су ми у мислима. Вољела бих да никада не изађе из затвора. Није ми га жао. Све је свјесно урадио. Кад буде одслужио ту малу казну, сигурна сам да ће изаћи и да ће наставити да убија недужне људе, као и своје најближе. Бојим се и за своје унуке и дјецу. Неће њега затвор промијенити и поправити, заувијек ће остати злотвор", истиче бака, која из страха од Уроша није смјела да открива име.
Њене слутње потврђује и реакција Урошевог старијег брата, који је за вријеме крвавог пира по младеновачким селима, спаковао кћеркицу (10) и супругу и главом без обзира побјегао из породичне куће коју је дијелио и са Урошем и родитељима.
"Чим је те вечери на вијестима чуо шта је Урош урадио, као и да није ухапшен одмах је рекао жени и кћерки да се спакују. Отишли су и заувијек се одселили на село. Био је сигуран да ће Урош доћи исте вечери и убити и своје чланове породице. Од тада се није враћао. Не знам да ли је код родбине у Крагујевцу или у Аранђеловцу", открива саговорница.
Некада препуна кућа Уроша Блажића у Дубони сада је малтене празна. Дом није напустио само времешни дјед Најдан. Како се сазнаје, њему снајка Биљана Блажић, Урошева мајка, долази у посјету само како би му донијела храну. Полиција још увијек чува кућу, док се она одселила у други стан гдје живи сама, док је њен супруг Радиша у притвору због недозвољеног држања оружја и пријети му затворска казна.
Кућу монструма већ пет мјесеци од масовног убиства даноноћно чува полиција, а када и томе дође крај, бака слути нову несрећу.
"Као што су му спалили ону викендицу у Шепшину, тако ће и ову кућу, чим оде полиција. Нико међу нама, рођацима, не може да објасни Урошево понашање. Ништа није указивало да ће тако полудјети. Данима прије масакра је био расположен и уобичајено возио трактор са обраним воћем. Весело ме је поздрављао сваки пут. Након хапшења, све то њихово воће, јабуке, брескве… све је то посушено. Неко их је нечим полио и уништио. Урош је причао како много воли пољопривреду и да жели само њоме да се бави", описује старица. Она каже да је масовни убица имао велике планове са одбјеглим братом, са којим је водио ратарске послове.
"Хтјели су да прошире газдинство, купе још један плац и тако прошире воћњак. Доста су уложили и у машине и хтјели су да купе и хладњачу. Хтјели су да зараде много новца од воћарства, али је то све малтене у једном тренутку уништено", разочарано каже Блажићева бака.
Унуци случајно преживјели масакр
Блажићева бака каже да су њени други унуци пуком срећом преживјели Урошев масакр.
"Те вечери унуци су ми дошли раније кући. Један је рекао да је био са друштвом, али да се вратио раније јер је уморан. Баш у том тренутку овај је почео да пуца по улици. Сигурна сам да их не би више било да су остали са том дјецом. Те вечери, па све до јутра били смо закључани по кућама, све док Урош није ухапшен. То смо урадили из страха да се не врати и не пуца на нас најближе. Никако не могу да се наплачем за тим јадним анђелима. Да их овај није овјеравао, бар би неко остао жив", каже саговорница, једва суздржавајући сузе.
Урошев дјед: Све нас је тукао!
Родитељи убијених брата и сестре, Кристине (19) и Милана (21) Панића, открили су недавно да им се на улици из свог дворишта обратио Урошев дјед Најдан и кроз сузе рекао: "Урош је тукао цијелу породицу… Нико му није могао ништа, јер је био превише јак, имао је 120 кила".
Мјештани Дубоне свједоче да је дјед остварио и телефонску комуникацију са неколико рођака, којима је рекао: "Урош нам је упропастио животе, овдје нам више није мјесто".