”Када ми је сестра рекла да је мама опљачкана и да су јој украли све (око два милиона марака), за мене је то био крај... Нисам знала шта ме је снашло. Сјећам се да сам сједила и била сва мокра, вјероватно како су ме полијевали водом”.
Тим ријечима је власница мјењачнице ”Код Јеле” Јадранка Драгичевић описала како је реаговала када је сазнала да је 14. маја прошле године опљачкана њена мајка Јелка Шајић.
Драгичевићева је саслушана као свједок тужилаштва на суђењу држављанину Грузије Нои Твалабеишвилију (42), оптуженом да је у саставу криминалног удружења починио тешку крађу, заједно са Г.П., И.М. и К.Н. и више непознатих особа грузијске националности који су у бјекству.
”Само ми немој умријети”
”Била сам код сестре када ми је то саопштила. То је био мој крај... Рекла сам сестри и зету да ме возе кући. Успут сам више пута звала мајку, али се није јављала. Када смо стигли, пришла сам јој и рекла: ”Само ми немој умријети”, јер је она тешки срчани болесник и дали су јој нешто за смирење”, испричала је Драгичевићева.
Она је током свједочења потврдила да им је украдено све што су имали, односно око два милиона марака. Дио тог новца је био из касе и зараде мјењачнице, дио из кредитних средстава, уштеђевина породице, новац намијењен њеној кћерки, те око 1,3 милиона марака које им је дао њен свекар Изет Бегановић.
Бегановић желио да на помогне након смрти мужа
”Када је мој муж умро Изет је био код мене и рекао ми да се не бојим за себе и дијете. Да је он ту и да је његов задатак, обавеза и дужност да мене и кћерку обезбиједи. Сматрала сам да нам таква помоћ не треба. Он је говорио да ништа не бринем, да је он ту и да ће све помоћи мени и кћерки”, испричала је Драгичевић, наводећи да је те новчане помоћи добијала када је најмеравала да покрене одређени посао.
Детаљно је описала шта се, осим новца, налазило у двије торбе и цекеру који су украдени од њене мајке. Навела у којим је валутама био новац и како је био спакован.
Открила је да је у једној од торби био њен мобилни телефон, који је у критично вријеме био активан. Појаснила је да је у њему чувала породичне фотографије, снимке с покојним супругом и слично.
У торби био телефон, сигнал угашен у Залужанима
”Тај телефон за мене има велику сентименталну вриједност и много би ми значило када би успјела да га вратим. За вријеме крађе био је активан и задња локација на којој је био упаљен су Залужани. У полицији ми кажу да је то широк појам, а када сам се распитивала код оператера рекли су ми да се локација може одредити на 20 метара. Молим вас нека ми кажу гдје се телефон налазио, сама ћу тражити”, рекла је Драгичевић.
О самој пљачки није знала много детаља, осим оних које јој је испричала мајка. Описала је шта су критични дан радили прије и послије пљачке. Навела је и да су у првој половини маја радили можда само дан или два, због више нерадних дана, те славе коју су прослављали.
”Ништа сумњиво нисам пријетила. Никакве сумњиве људе, ништа. Ни око куће, ни у улици, нити у мјењачници”, рекла је Драгичевић.
Лауш није примјерено насеље
На питања одбране она је рекла да оптуженог Твалабеишвијила не познаје и да му је лице видјела само у медијима. Објаснила је да новац нису сваки дан износили из куће, те да су то радили само када би кућа остајала празна, јер су плашили пљачке.
”Насеље у којем живимо (Лауш), не важи баш за примјерено, а сви знају чиме се бавим”, рекла је Драгичевић.
Одбрана се занимала и за поријекло новца, а Драгичевићева је рекла да за сав новац постоје писмени трагови, исплатнице и слично, те да је то случај и са новцем који је добила од Бегановића. Међутим, навела је и да су многи од тих докумената украдени заједно с новцем.
Зашто је оштећена звала Аљошу Галића
Браниоца Стојана Вукајловића занимало је и како је новац био подијељен и разврстан у торбама.
”Све је било пописано и сложено. То вам могу потврдити ”колеге” које су све однијеле”, саркастично је одговорила Драгичевић, а даљу расправу је прекинуо предсједник судског вијећа Игор Цимеша.
Одбрану је занимало и зашто је у изјави полицији Драгичевићева помињала Немању Вученовића и Аљошу Галића, који је осуђиван због разбојништава.
”Аљоша је комшија, који је одрастао ту у насељу. Звала сам га и то док сам била пред полицијом, да питам да ли зна ишта о томе. И полиција ми је рекла да га питам”, рекла је Драгичевић.
Суђење Нои Твалабеишвилију одржава се помоћу преводиоца Марине Лебинадзе, која је једини тумач за грузијски језик на Балкану. Због тога суђење се одржава у судници Врховног суда Републике Српске, а преводилац се укључује путем видео-конференцијске везе из Жупанијског суда у Пули. Суђење се наставља 24. фебруара.
