Јелка Шајић, власница мјењачнице ”Код Јеле”, којој је прошле године украдено око два милиона марака испричала је у суду да је више од пола украденог новца њеној породици дао прика Изет Бегановић, иначе контроверзни бизнисмен који је прошле године ухапшен у акцији ”Алфа”.
Шајићева је саслушана као свједок тужилаштва на почетку суђења држављанину Грузије Нои Твалабеишвилију (42), оптуженом да је у саставу криминалног удружења починио тешку крађу, заједно са Г.П., И.М. и К.Н. и више непознатих особа грузијске националности који су у бјекству.
Шајићева је у судници прво навела да је украдени новац био сва уштеђевина за коју је њена породица годинама радила, да би на питање одбране потврдила наводе из исказа који је дала полицији када је навела да је 1,3 милиона марака њеној породици дао Бегановић.
”Изет је отац од мог покојног зета Зорана Драгичевића, који је био ванбрачно дијете. Откада је зет умро, у задњих годину и по дана Изет је кћерки дао 1,3 милиона марака”, потврдила је Шајићева.
Додала је да Бегановић има покриће за тај новац, а да остатак украденог новца припада породици, односно њеној кћерки Јадранки која је дио подигла након што је чула да би банка могла да пропадне, а дио је био из кредитних средстава.
Носила новац да неко не провали у кућу
Шајићева је посвједочила да је на дан крађе новац, у разним валутама, спаковала у двије торбе и један цекер, те га понијела са собом.
”Кућа је остала празна и плашили смо се да би неко могао да провали. Зато сам новац понијела са собом. Мјењачница је радила до 10 часова, јер смо тај дан ишли на гробље. Када смо се вратили кћерка ми је рекла да новац вратим кући. Испратила ме је на такси у којем сам носила торбе с парама, а она је отишла на ручак”, испричала је Шајићева.
Додаје да је у року од пет минута била пред кућом. Таксиста, који свакодневно вози њену породицу, стао јој је пред капију. Кренула је ка улазним вратима, пребацила торбе преко рамена како би ухватила за кваку када јој је с леђа пришао непознати мушкарац и зграбио је за рамена.
Нападач био ”фин ко лутка”
”Био је млад момак, тамнопут, средње висине. Фин ко лутка. Тек када је кренуо да трга торбе схватила сам да ме пљачка. У том је из аутомобила изашао и други. Борила сам се, трчала за њима до аута, али су торбе убацили унутра, додали гас и побјегли”, испричала је Шајић, која оптуженог Твалабеишвилија није препознала као једног од нападача.
Другог нападача није могла да опише, док је за возача рекла да је био висок и имао наочале. Потврдила је да је лопови нису ударили, али да је касније на рукама видјела модрице, ваљда како се с њима отимала за торбе. Испричала је и да је нападачима у њеном дворишту испао сузавац. Пљачкаши су, каже, побјегли у тамном аутомобилу, а тачну марку и регистарске таблице су записале њене комшије од којих је чула да су исто ауто три дана виђали у улици.
”Узели су све, остало ми је 8,5 КМ”
”Нема шансе да их неко није довео ту. Он да дође из Грузије и да ме врати на нулу... Узели су све што смо имали. Остало ми је металних 8,5 КМ марака у џепу. Морали смо кућу дати под хипотеку да вратимо дугове”, кроз сузе је говорила Шајићева.
Каже да од тада живи у страху и да се не креће без пратње, а углавном је чувају двојица унука.
”Зар због неког из Грузије да шест мјесеци не могу отићи на гробље? Нек врате моје паре и кажу ко их је довео. Како могу да нам узму све што смо муж и ја годинама стицали”, питала се Шајићева, наводећи да њу цијела Бањалука познаје и да никоме ништа нажао за живота није учинила, нити се икада нашла у сличној ситуацији.
У унакрсном испитивању Твалабеишвилијев бранилац Стојан Вукајловић Шајићеву је испитивао о поријеклу новца и пословању мјењачнице, заступајући тезу да новац није ни постојао јер то ничим није доказано. Иако се у оптужници наводи да је Јелка власница мјењачнице, она је у судници рекла да је власник њена кћерка Јадранка Драгичевић која има и уговор с банком. Јелка тврди да је она повремено помагала кћерки у послу, те да није запослена у мјењачници.
Одбрана тврди да новац није постојао
Већину питања одбране тужилац Горан Гламочанин је ”сјекао” приговорима. То је чинио и адвокат оштећене Јадранко Пилиповић, кога је предсједник судског вијећа Игор Цимеша више пута опомињао да ће га казнити. Јелка је адвокату поручила и да све што се односи на пословање мјењачнице пита њену кћерку, али је потврдила да новац није био осигуран и да њена кћерка свакодневно води дневник благајне.
”Ја сам опљачкана пред кућом, немој ме више питати за мјењачницу... Могу ли те замолити да мојих 71 годину више не малтретираш”, рекла је Шајићева.
Прије изласка из суднице гледајући према оптуженом Твалабеишвилију она је питала: ”Да ли су ово ти који су ме опљачкали?”, али је остала без одговора.
Видео линком коначно обезбјеђен преводилац
Суђење Нои Твалабеишвилију одржава се у веома специфичним условима, будући да на Балкану постоји само један судски тумач за грузијски језик. Ради се о Марини Лабинадзе из Хрватске која је путем видео-конференцијске везе из Жупанијског суда у Пули оптуженом преводила све што је у судници изречено. Оптужени је тако по први пут на матерњем језику чуо шта му Републичко јавно тужилаштво Републике Српске ставља на терет.
“Све ми је јасно, размијем шта је тужилац прочитао, али та ситуација ми није позната”, рекао је Твалабеишвили, иначе дипломирани глумац.
У уводним ријечима тужилац Горан Гламочанин је навео да ће доказати да је пљачка била детаљно испланирана, да су обезбијеђени станови за скривање чланова криминалне групе, те возила за праћење и бјекство, те да је оптужени пратио Шајићеву и осталима дојављивао њено кретање.
Старици спремили класичну сачекушу
”Нарочито дрзак начин пљачке се огледа у чињеници да су примијенили силу на жени од преко 70 година. Направили су јој класичну сачекушу и мучки јој пришли с леђа. Осмишљен је план за брз и ефикасан бијег из БиХ. Оптужени је ухапшен на аеродрому у Сарајеву, неколико сати након кривичног дјела, и том приликом код њега је пронађен дио украденог новца” рекао је тужилац.
Додао је да је оптужени током истраге износио своју одбрану, али да није могао навести “рационалан и ваљан разлог зашто је у БиХ”.
Бранилац Стојан Вукајловић тврди да је Грузин у БиХ био туристички и да је његов једини гријех то што је снимљен камером поред мјењачнице.
Ное прошао тортуру, ставили му врећу на главу
“Ное је странац који се затекао у погрешно вријеме на погрешном мјесту. Сви који су прошли поред камере могли су се наћи у истој ситуацији. Приликом хапшења је доживио тортуру од стране полиције која му је ставила врећу на главу. Имао је видне повреде и указивао је да му је потребна хоспитализација, али му је то право ускраћено”, рекао је Вукајловић.
Због језичке баријере сматра да су његовом клијенту кршена основна људска права, алудирајући да се многи поступци против странаца у БиХ воде незаконито. Према његовим ријечима оптужница се заснива на хипотетчким наводима и претпоставкама, због чега сматра да је цијели поступак бесмислен.
