Славимо Светог Лукилијана! Ово треба избјегавати

Свети Лукилијан живио је у Никомидији у 3. вијеку, а већи дио живота провео је као многобожачки жрец и уживао је велики углед међу својим суграђанима. Међутим, у дубокој старости доживио је духовни преображај.

Пошто је схватио пролазност и ништавност паганских идола којима је служио деценијама, прихватио је хришћанску вјеру и примио свето крштење. Након обраћења потпуно се посветио Христу и почео отворено да проповеда Јеванђеље међу незнабошцима и Јеврејима.

Његове ријечи привукле су многе људе, али и изазвале бијес тадашњих верских и државних власти. Због ширења хришћанства пријављен је градоначелнику Никомидије Силвану, који је покушавао да га примора да се одрекне Христа и врати старој вјери.

Пошто није желио да се одрекне своје вјере, Лукилијан је ухапшен и подвргнут тешким мучењима. Затворен је у тамницу гдје су се већ налазила четворица младих хришћана: Клаудије, Ипатије, Павле и Дионисије.

Умјесто страха, међу њима је завладала радост. Дане и ноћи проводили су у молитви, разговорима о Богу и припреми за мученички подвиг који их је чекао.

Када су изведени пред суд, сви су једногласно исповедили Христа. Мучитељи су их поново подвргли тешким мукама, али нису успјели да сломе њихову вјеру.

На крају су послати у Византију гдје је изречена смртна пресуда. Четворица младића погубљена су мачем, док је старац Лукилијан разапет на крст.

Света Павла, тиха хероина међу мученицима

Подвиг светих мученика пратила је и света девица Павла. Остала је сироче још као дете и свој живот посветила је служењу Богу кроз помоћ сиромашнима, болеснима и прогоњеним хришћанима.

Посећивала је тамнице, доносила храну затвореницима, превијала ране, неговала болесне и сахрањивала пострадале за веру. Била је уз Светог Лукилијана и његове сапутнике током њихових страдања, молећи се за њихову истрајност.

Након њиховог погубљења допратила је њихова тела и побринула се да буду достојно сахрањена.

Због своје вере и служења хришћанима и сама је изведена пред суд. После мучења осуђена је на смрт и посечена мачем. Црква учи да је од Господа примила два вјенца, вјенац девства и вјенац мучеништва.

Према црквеном предању, мошти Светог Лукилијана и његових саподвижника пренете су у Цариград, где су верници вековима сведочили бројним исцељењима и услишаним молитвама.

Њихово страдање догодило се између 270. и 275. године и остало је упамћено као пример снаге вере која не посустаје ни пред најтежим искушењима.

Народна вјеровања и обичаји

За празник Светог Лукилијана не везују се велики народни обичаји као за неке друге светитеље, али се у појединим крајевима вјерује да овај дан треба провести у миру, молитви и без свађа.

Многи вјерници одлазе у цркву, пале свеће за здравље укућана и упокојене чланове породице, док домаћице избјегавају теже кућне послове. Дан се сматра посебно погодним за покајање и молитву, јер живот Светог Лукилијана подсјећа да за обраћење и повратак Богу никада није касно.

Православни вјерници на овај дан посебно се моле за духовну снагу, истрајност у искушењима и мудрост да, попут Светог Лукилијана, препознају истину и остану јој вјерни до краја живота.

(телеграф)