Непажња и бахата вожња неодговорних возача поново су на путевима Српске скројиле поразну црну статистику, према којој су лани у саобраћаним несрећама изгубљена 94 живота, а главни кривци, тврде стручњаци, су прекомјерна брзина и алкохол, али и употреба мобилних телефона током управљања возилом.
У Министарству унутрашњих послова (МУП) РС кажу да је током 2024. године евидентирано 10.807 саобраћајних несрећа, што представља раст од 1,8 одсто, с обзиром на то да је током 2023. године евидентирано 10.620 несрећа.
Проста рачуница показује да је лани сваки дан широм Српске било око 30 несрећа са тежим или лакшим посљедицама.
"Полицијски службеници лани су евидентирали 90 саобраћајних несрећа са смртним исходом, а страдало је укупно 94 људи, односно 15 мање у односу на 2023. годину. Теже повреде задобило је 616 особа, што је мање за 0,6 одсто у односу на годину раније. Пад од 7,9 одсто забиљежен је и код лакших повреда које је задобило 3.148 лица", рекли су у МУП-у Српске и додали да је у 8.173 саобраћајних несрећа дошло до материјалне штете, што је незнатно повећање за 0,2 одсто у односу на исти период 2023. године.
У МУП-у наводе да је највећи број саобраћајних несрећа, њих 5.114 или 47,3 одсто евидентиран на подручју Полицијске управе Бањалука.
"На подручју које покрива ова полицијска управа у односу на 2023. годину број саобраћајки је повећан за 5,3 одсто, док је број смртно страдалих на тој регији мањи за девет лица", нагласили су у МУП-у.
Директор Агенције за безбједност саобраћаја Српске Младен Петровић каже за "Глас" да је брза вожња и даље главни узрок саобраћајних несрећа, уз алкохол, који високо котира на тој листи.
"Рекао бих да је утицај мобилних телефона такође огроман кривац. Возачи прелазе границе, раније су разговарали током вожење, а сада пишу и поруке, прегледају објаве на друштвеним мрежама, читају вијести по порталима и слично. Појачаћемо кампању када је ријеч о коришћењу телефона, нарочито за младе, јер их они највише и користе", рекао је Петровић.
Он је истакао да је позитивно што се број погинулих у саобраћају из године у годину смањује, са изузетком 2023. године, када је дошло до раста.
"Само заједничким радом свих институција које се баве питањем саобраћаја можемо постићи боље резултате. Агенција је фокусирана на млађу популацију, држимо предавања у школама, односно 90 одсто фокуса је на будућим возачима, да код њих развијемо свијест о опасностима. Такав вид превенције је дугорочан процес, али сматрам да већ даје резултате. Агенција је основана 2011, садашње генерације младих возача су већ слушале наша предавања и сматрам да је то један од разлога што долази до колико-толико боље статистике", казао је Петровић и додао да треба проћи доста времена да би едукација и превенција постале доминантне у односу на репресију.
Постављање значајног броја радара на путевима Српске, уз појачане полицијске контроле такође је утицало на резултате.
"Казне су нажалост за менталитет наших грађана најефикасније. Више од 90 одсто возача када сједа за волан размишља гдје је патрола, гдје је радар и да ли ће добити казну. Радари су ту да би сачували животе, а не да би неко платио казну. То људи не разумију", сматра Петровић.
Пјешаци
Према подацима Министарства унутрашњих послова РС, у саобраћајним несрећама током прошле године живот је изгубило и 15 пјешака.
"У том периоду тешко је повријеђено 85 пјешака, док је лакше повреде у саобраћају добило њих 225", рекли су у МУП-у.
