Нови кошаркаш Финикс Санса Френк Камински изјавио је да је срећан што се вратио у САД.
Американац је минуле сезоне играо за београдски Партизан, а послије само једне године, играч који је био највеће појачање Партизана, вратио се у НБА лигу.
Поново ће носити дрес Санса, пошто је у франшизи из Аризоне био од 2019. до 2022. године.
"Не могу ни да опишем какав је осјећај бити опет овдје. Тамо сам гдје сам једино желио да будем. Тешко је и повјеровати да се то дешава. Некада нисам добар са емоцијама, тако да ћу само рећи да је дивно. Осјећам невјероватну подршку какву нигдје нисам имао", рекао је Френк на медијском дану Санса.
Горостасни центар упитан је и какво је било његово искуство играња кошарке у Европи.
"Заиста другачије. Једног викенда се вјенчаваш, а другог разговараш о томе како ћете се преселити у Србију са жељом да наставиш да играш кошарку и имаш гарантовано мјесто у ростеру. Не знам да ли сам баш схватио да ли је искуство било добро или лоше, шта сам научио и шта ћу носити даље у каријери са собом. Дефинитивно има нешто што сам покупио у европској кошарци а могу да искористим овдје. Али, живот ми је тамо био тежак", рекао је Камински.
"Волим да живим у Америци, у мојој кући у Финиксу, а у Београду сам био у стану, без пријатеља, без породице, сам са собом. Било је тешко прилагодити се, посебно на почетку. Како је сезона одмицала, пронашао сам рутину, адаптирао се и почео да играм боље. Видјели сте и на Олимпијским играма, кошарка тамо је значајно другачија. Морате да научите нијансе а у томе сам заиста био лош у почетку. Када сам то научио, имао сам другу половину Евролиге бољу“, објаснио је Камински.
Причао је и о разликама у америчкој и европској кошарци.
"Тамо свирају кораке у сваком нападу. Рад ногу је увијек био мој квалитет. Али, са чиме можеш да се провучеш овдје, не можеш тамо. Мучио сам се јер сам превише размишљао о свему што сам радио. Али, онда се прилагодиш, схватиш, почнеш да играш у систему. Тамо се кошарка дефинитивно мање концентрише на физикалије и лепе потезе, а више на егзекуцију, на кретање лопте и играча. То могу да пренесем овдје. Било је добро. Гледајте, у Србији сваку утакмицу играш пред 20.000-25.000 људи. Они су луди, обожавају кошарку која се тамо никада не стаје, не гаси се. То је и добро и лоше. Било је забавно, имао сам сјајне навијаче, лијепа искуства, путовао у неке супер градове, али пресрећан сам што сам се вратио", закључио је Камински.
.webp)
