Два мјесеца у Берлину била су довољна младом хрватском архитекти Ведрану Кустури да увиди како Њемачка није оно чему се надао.
А након још два спаковао се и вратио у свој Сплит. Притом, главни град Њемачке није био његов први сусрет са животом далеко од породице и пријатеља, у иностранству, пише "Вечерњи лист" БиХ.
Кратко након завршеног факултета, 2022. године, преселио се у Милано, гдје је провео готово двије године, али хтио је пробати и нешто друкчије од јужњачког начина живота.
Увијек је, рећи ће, мислио како је сјевер Европе уреднији, уређенији и уљуђенији те да би у таквој земљи сигурно било јако угодно живјети.
До посла није било тешко. Радило се о фирми за промет некретнинама, која је тражила неког за вођење друштвених мрежа на пола радног времена. Све је ријешио путем интернета; пробни период четири мјесеца, плата петсто евра, а након тога пуно радно вријеме и, за почетнике, 1.600 евра.
Како је хрватски архитекта био већ увелико присутан на друштвеним мрежама и зарађује као инфлуенсер за дизајн интеријера, старт од 500 евра није му био проблем. Међутим мање-више све друго показало се проблематичним…
"Кренуло је од стана. Станодавци често траже платну листу за три-четири мјесеца, неки желе да дођете на интервју, а и прилично је скупо. За почетак, одлучио сам се за собу у заједничком стану, цијена 750 евра. Успут, у Милану сам једнособни стан плаћао 800 евра", упоређује Ведран.
"Испоставило се да је стан петособан и да ћу живјети с чак четворо непознатих људи. Но горе је било то што су га дечки, иначе из Јужне Америке и Азије, прилично запустили. Био је у центру и заправо јако лијеп, с високим плафонима и тамним бродским подом, али требало ми је седмица дана да га очистим. Мислим да сам само на средства за чишћење потрошио 200 евра", присјећа се Ведран шокантног почетка.
Али стан је био у центру, недалеко од канцеларије, и берлинска свакодневица могла је започети. Посао је био занимљив, паралелно су притицали и додатни приходи од инфлуенсерског ангажмана.
Није с тим рачунао, међутим врло брзо почели су му недостајати дуги сплитски сунчани дани.
"У пет сати послијеподне назовем своје у Сплиту – тамо сунце, а у Берлину већ мрак. Показало се и да су људи доста дистанцирани, хладни, нигдје осмијеха… Под паузом ниједном нисам с колегама био на кафи. Ако некамо и одеш на кафу, коју сам, притом, плаћао четири – пет евра, око тебе сједе људи за лаптопима и раде. Нема дружења и разговора као код нас. Све ме је то помало депримирало, а на крају увидиш да то ни финансијски нема превише смисла", искрен је Ведран.
"Планирао сам, иначе, узети стан, али за једнособни треба 1200 – 1300 евра, што значи да ни с пуном платом не би био финансијски у бољем положају… ", додаје.
Цијене воћа и поврћа су, каже, сличне као код нас, а јавни превоз доста је скупљи. Карта у једном смјеру је три евра, а вриједи само 120 минута.
Све у свему, рачуница је показивала да би му за угодан живот мјесечно требало бар 2.500 евра.
"У перспективи, то није било недостижно. Али чему кад ми се начин живота не свиђа", каже Ведран, који вели како Њемачка више није што је била ни за Нијемце, а камоли за досељенике.
"Вани нас не чекају плате какве мислимо и то дефинитивно више нису времена као некад кад су наши људи радили у Њемачкој, а овдје градили куће… Схватио сам да превише ‘хејтамо’ неке ствари у Хрватској. Нисмо свјесни да заправо више уживамо у животу од сјеверњака, више се дружимо, наши су људи топлији, земља је лијепа, клима угоднија… Истовремено, увјерени смо да је је у Европи све боље. А није. Нисам то знао, али, рецимо, возови и у Њемачкој касне… Чак и неки знанци који су се одлично снашли, зарађују пуно, једва чекају кад ће у Хрватску", каже Ведран и открива да ускоро у свом Сплиту, као потврду да озбиљно мисли да је Хрватска земља у којој вриједи остати, покреће посао с маркетингом на друштвеним мрежама, преноси портал "Њемачка-посао".
