Након шест мјесеци истраге о узроцима нестанка струје и распада електроенергетских система 21. јуна ове године у цијелој Црној Гори и дијеловима БиХ, Албаније и Хрватске, асоцијација европских мрежних оператора ENTSO-E објавила је извјештај према ком је узрок колапса лоциран на далеководима у Црној Гори и на граници Албаније и Грчке.
- Прво је дошло до квара на далеководу Рибаревине - Подгорица 2 у 12.09 сати. Друго искапчање догодило се на далеководу Земблак - Кардиа у 12.21 сат. Утврђено је да су оба инцидента узрокована недовољним размаком далековода од вегетације. То је резултирало испадањем других далековода и колапсом напона у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Албанији и Хрватској - наводи се у извјештају асоцијације ENTSO-E.
Другим ријечима, иако се непосредно након енергетског колапса на западном Балкану покушавало утврдити један квар који је ланчаном реакцијом довео до пада напона и испадања цијеле мреже, поменута организација утврдила је како су се догодила два квара у размаку од 12 минута с истим узроком и посљедицама по допремање струјом у чак четири државе.
Аутоматски испад
Разрађујући налаз да је узрок испада поменутих далековода вегетација, ENTSO-E наводи како је у оба случаја дошло до "скраћивања удаљености између далековода и површине испод њега", након чега се активирао систем заштите и искључио рад далековода. Према истом извору, систем је покушао поново аутоматски да се укључи, али то није успјело.
У извјештају се не разрађује одговорност оператора у Црној Гори, Албанији и Грчкој за евентуално неодржавање површина испод далековода, него се најављује додатно извјештавање о јунском колапсу до краја 2025. С друге стране, истичу се утицаји снажне потрошње електричне енергије због температура виших од 40 степени које су тада владале на западном Балкану.
- Просјечна европска температура за јун ове године била је 1,57 степени виша од просјека за раздобље од 1991. до 2020, што је јун 2024. учинило другим најтоплијим јуном у том раздобљу. Температуре више од 40 степени забиљежене су на многим мјестима, Атина је имала најтоплији јун у евиденцији података која сеже до 1860, а Грчка је имала најтоплији јун од 2010. године - наведено је у извјештају.
Албански рекорд
Осврнувши се на јунску рекордну потрошњу струје на западном Балкану, ENTSO-E, међу осталим, доноси податак да је највећа цијена струје забиљежена у Албанији, од 176,32 евра за мегаватсат.
За поређење, на хрватској берзи електричне енергије "кобног" 21. јуна трговање у купопродајама "дан унапред" закључено је с базном цијеном од 96,75 евра за мегаватсат, а када је у питању обим трговине, рекордним количинама струје за јун трговано је 22. јуна.
- Оптерећења одражавају сезонске промјене и повећавају се због туризма и сличних временских услова широм регије. Дневна кривуља оптерећења 21. јуна била је око десет одсто виша од просјека радне недјеље, а укупна потрошња значајно расте - утврдила је заједница мрежних оператора Старог континента.
Велика потражња за електричном енергијом кључна је за разумевања колапса који је услиједио након испада на далеководима у Црној Гори и на граници Албаније и Грчке.
- Тај дан, као и већину времена на подручју захваћеном инцидентом, забиљежена је значајна разлика између редовне комерцијалне размене и забиљежених токова до 500 мегавата - утврдила је поменута истрага. У прекограничне пребачаје уобичајеног преноса струје тај дан извјештај убраја и прекорачење извоза електричне енергије из Хрватске у БиХ за 100 мегавата, док је очекивани салдо био увоз у Хрватску из БиХ од 364 мегавата.
Кабл из Италије
Према утврђеном редоследу "блацкоута" 21. јуна, након кварова на далеководима Рибаревине - Подгорица 2 и Земблак - Кардиа у размаку од само 15 минута из система је испало 19 далековода, међу којима и далеководи које у потпуности, попут далековода Бриње - Пађене, или у сарадњи с електропривредама суседних држава, попут далековода Требиње - Плат, одржава Хрватски оператор преносног система (ХОПС).
Међу осталима, без струје су у Хрватској остали Сплит, Дубровник, Задар, Макарска и Омиш. Уклањање кварова и поновно успостављање напајања струјом у Црној Гори и дијеловима БиХ, Хрватске, Албаније и Грчке потрајали су тај дан три сата. Из података које је истрага прикупила произлази како до колапса оваквих размјера не би дошло да се у тако кратком времену догодио само један квар.
Заједница европских оператора наглашава и утицај подморског кабла Монита, који повезује електроенергетске системе Црне Горе и Италије, на јунски "blackout". Наиме, у низу испада након квара на далеководу Рибаревине - Подгорица 2, према извјештају, краткотрајно је искључено и напајање Монита црногорског електроенергетског система из Италије.
Значај споменутог подморског кабла јесте у томе што државе у којима је дошло до "blackouta" немају у јуну довољно своје произведене електричне енергије, него је морају увозити.
Црногорски хеликоптери
Почетне информације како није било жртава због струјног "blackout" на западном Балкану потврдио је и извјештај асоцијације ENTSO-E. Оператори у Црној Гори, Албанији, Грчкој и БиХ, према истом извору, нису израчунали финансијску штету. Први покушај утврђивања узрока струјног колапса био је у јулу ове године када су се састали дужници оператора тих земаља.
Већ тада се знало да су спорна поменута два далековода, али се није знао узрок њиховог испадања из мреже. Тада се, прије свега, наглашавала брза реакција оператора како не би дошло до прекида дистрибуције струје и у континенталном дијелу Европе.
Ни извјештај заједнице оператора ни други извори не потврђују утицај наводног пожара и експлозије који су се, према писању црногорских медија, догодили 21. јуна на граници Црне Горе и БиХ у близини једног од далековода.
Медији сусједне државе чак су помињали и хеликоптере црногорског Министарства унутрашњих послова који су послати на гашење пожара, али ни та информација никад није службено потврђена.
БизнисКурир/Јутарњи лист
