Од болести које се преносе путем хране у свијету на годишњем нивоу оболи око 600 милиона људи, а преваре у вези са храном у Србији нису у потпуности законски регулисане и санкционисане, показује ревизија Државне ревизорске институције.
Ревизијом је утврђено и да не постоји обавеза обавјештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном, мада би ово ускоро могло да се промијени.
Највеће обмане потрошача су код производа као што су чоколаде, сокови, кафа, мед, сир, црни хљеб и ракија, показује ревизија Државне ревизорске институције.
Детекција фалсификованих прехрамбених производа захтијева коришћење одговарајућих метода. Класичне методе, као што је одређивање тачке смрзавања млијека, користе се за откривање разријеђености млијека водом или тест скроба, како би се провјерило да ли је у кафу додат недекларисани сурогат, или ензимске, генетске или инструменталне технике, као и хроматографске, изотопске или спектрометријске технике.
Један од проблема је и недостатак континуитета у мониторингу хране.
Циљ ревизије био је да се утврди у којој мјери су надлежне институције 2023. године ефикасно успоставиле систем провјере безбједности хране у Србији и да ли постоји простор за унапређење, а извјештај из овог сектора је направљен први пут.
Ревизијом је утврђено и да не постоји обавеза обавјештавања јавности о утврђеним преварама у вези са храном, па је ДРИ дала препоруку Министарству пољопривреде да се у оквиру законске регулативе уведе термин "преваре у вези с храном“.
Предсједник Државне ревизорске институције и главни државни ревизор Душко Пејовић изјавио је на представљању извјештаја да је за заштиту живота и здравља становништва од примарног значаја коришћење хигијенски исправне хране.
"Да би се то осигурало, потребно је уредити систем производње, промета, контроле и потрошње хране, било да се ради о храни домаћег поријекла или храни која потиче из увоза“, рекао је Пејовић.
Први закључци указују на то да плански и законодавни оквири у сектору безбједности хране нису у потпуности успостављени, као и да преваре у вези са храном нису у потпуности законски регулисане и санкционисане, што доводи до негативне перцепције потрошача о систему безбједности хране, преноси "Дневник“.
Како нас највише варају?
Александар Глигоријевић, виши савјетник у ревизији ДРИ, рекао је да су инспекцијске службе утврдиле преваре потрошача код производа као што су чоколада, кафа, мед, сир, црни хљеб и ракија.
"Обмане су најчешће код чоколаде, која се заправо представља као чоколада, а најчешће је то шећерна табла. Сокови који не садрже одређени проценат воћа, као што је наведено у декларацији производа, кафа која садржи сурогате, као и мед коме се додаје глукозно-фруктозни сируп“, наводи Глигоријевић.
Други закључак указује на то да институционални оквир, предвиђен Законом о сигурности хране, није ефективно успостављен, а активности Стручног савјета, основаног 2017. године, нису допринијеле процјени ризика у сектору безбједности хране на националном нивоу.
