Резерве литијума које Србија има у долини Јадра министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић описује као "дар од Бога“.
У разговору за РТС одговарала је на питања да ли рударење тог минералног ресурса узима неке друге дарове: шуме, пољопривредно земљиште, воду, ваздух?
"Имамо прилику, богати смо, лежимо на милијардама, буквално од разних стратешких минералних сировина и желимо да их користимо на најефикаснији могући начин у интересу, прије свега, наше индустрије, производње, развоја привреде. Да ли неко не жели да у западној Србији људи имају могућност да зарађују хиљаду, хиљаду и по евра? Коме то иде у прилог?", пита Ђедовић Хандановић.
Она је додала да Србија није земља богата само литијумом.
"Прије свега истицала сам пуно пута да ми јесмо земља која је богата минералним сировинама, рудама, то се односи на литијум, борат, кобалт, никл, злато, сребро, угаљ, који је такође стратешка сировина. Ми треба те сировине да експлоатишемо на најодрживији могући начин. Јер то нам доноси, прије свега економске користи, и то повећава наш бруто домаћи производ. То повећава наше плате, то на крају крајева повећава и пензије наших грађана, јер наравно можемо да пунимо буџет", каже она и додаје:
"И то је тако и за енергетски сектор, који морамо да развијемо, који морамо да унапређујемо. Значи да морамо једноставно да имамо у виду које су то предности и како да се носимо са ризицима које ти рударски пројекти носе са собом. А сваки рударски пројекат те ризике носи, то је тачно, али ми имамо избора. Прије свега у давању дозвола када је рударство у питању, ми сагледавамо и студије изводљивости и експлоатације, сагледавамо главне рударске пројекте".
На питање је ли могуће зелено рударење када је о литијуму ријеч, она одговара:
"Јесте, мислим да је могуће да се, прије свега, технологија унапређује. Оно што јесте засигурно је да Србија има могућност да буде међу три земље у свијету која производи критичну сировину за развој електричних аутомобила. Сви желимо зелену транзицију, сви желимо енергетску транзицију, цијели свијет се обавезао на задњем КОП-у у Уједињеним Арапским Емиратима, да повећава удио обновљивих извора енергије до 2030. године, са одређеним циљевима који су већ процијењени као скоро нереални", каже министарка.
"Покренули смо измјену Закона о рударству да би што више заштитили интересе, прије свега, наше земље, наших грађана. Ти закони су се мијењали у задњих 20 година на један или на други начин. Некад су нас штитили више, некад мање, али засигурно смо идентификовали гдје можемо да га унаприједимо и он ће бити реализован", додаје она.
А уколико би дошло до рударења, да ли би профит отишао компанији или земљи? Управо одговор лежи у поменутим измјенама закона.
"Апсолутно неће. Зато смо покренули измјену Закона о рударству, да би што више заштитили интерес Републике Србије, да би могли да дајемо и под одређеним концесионима моделима, да ограничимо период експлотације, да тражимо веће учешће, стратешко учешће државе, да видимо како се дијеле трошкови, како се дијеле приходи. Значи, да једноставно у бољу позицију ставимо државу", говори она и наставља:
"Ми то већ радимо, зато што свако свакако мора да преговара са државом да би уопште и добио било какву дозволу. Тако да ми можемо да имплементирамо већ сада одређене наше стратешке циљеве у том домену али желимо да их побољшамо и да они буду одрживији и зато ћемо ове године и у наредном сазиву Скупштине, то ће сигурно бити задатак за наредну владу, да се управо позабави тиме али препознали смо гдје су могућа побољшања",