Према непотврђеним подацима, судови у Србији изрекли су десет пресуда доживотног затвора. Правоснажне су четири.
Монструозна убиства супружника или партнера, убиства и силовања дјеце најчешћи су злочини због којих су судије посезале за најстрожом кривичном санкцијом. Ударна тема у српским медијима били су данима.
Казна доживотног закона у примјени је од краја 2019. године. Резервисана је за починиоце најтежих убистава, масовне убице и убице трудница и дјеце. Ова санкција могућа је и у случајевима силовања које за посљедицу има смрт, као и због обљубе дјетета.
Они који могу бити доживотно осуђени морају имати најмање 21 годину. Постоје још нека дјела за која се може добити доживотни затвор - убиство представника највиших државних органа, дјела повезана са промјеном уставног уређења и ратом. Ипак, измјене су мотивисане злочинима убица дјеце, педофила и силоватеља.
А баш то што нема гаранције да, одмах послије изласка из затвора неће поновити исто кривично дјело, фондацији Тијана Јурић био је мотив да предложе измјене Кривичног законика које ће осигурати да најтежи злочинци доживотно остану иза решетака и да барем буду склоњени с улица.
Њихову иницијативу подржало је више од 160 хиљада људи, она је прерасла у Нацрт закона 2017, а од 1. децембра 2019. измјене су ушле у кривични закон.
Прву доживотну казну добио је Нинослав Јовановић, такозвани „малчански берберин“, који је у августу 2022. правоснажно осуђен због отмице и силовања 12.годишње дјевојчице. Вишеструки силоватељ, раније осуђиван, умро је у затвору природном смрћу.
Нинослав Јовановић осуђиван је до сада 11 пута за разна кривична дјела, од крађа до кривичних дјела против полне слободе и ово није први пут да за своју жртву изабере дијете испод 14 година.
Дејан Дабовић из Херцег Новог правоснажно је осуђен због убиства бивше дјевојке у Новом Саду на сред улице. Одлучено је да буде изручен Црној Гори.
Ово је иначе друга казна доживотног затвора која је изречена у Србији након промене Кривичног законика.
Исто је прошао и Радомир Благојевић, који је 2020. убио жену коју је пратио, полио бензином и запалио. Осуђен је и због силовања још једне жене, а у судници се није покајао.
По Кривичном законику, не мора сваки починилац кривичних дјела за које је предвиђена доживотна казна затвора да је добије, па је тако она увијек запријећена уз казну са одређеним трајањем.
Измјене се сматрају пооштравањем казнене политике у Србији. Смртна казна формално је укинута 2002. године, а замијењена је са 40 година иза решетака.
То је касније замијењено казном од 30 до 40 година затвора, да би, 2019. наступиле нове измјене, којим доживотна казна мијења казну од 30 до 40 година. Дио стручне јавности имало је примједбе баш на ту одредбу – максимум за тешка кривична дјела сада је 20 година затвора, а између тога и доживотног затвора нема других санкција.
У Србији је постојало неколико иницијатива за увођење казне доживотног затвора али оне, до 2019. нису добијале зелено свјетло. Доживотна казна затвора примјењује се и у неким земљама у региону али и у већини чланица Европске уније попут Француске, Њемачке, Белгије, Мађарске, Словачке. Неке од њих такође немају опцију условног отпуста за одређена кривична дјела.
