Комитет министара Савјета Европе, по свему судећи, неће донијети коначну одлуку о пријему Косова у ту институцију на састанку 16. и 17 маја пошто се та тема не налази ни на дневном реду.
Аналитичари нису изненађени оваквим развојем догађаја јер Приштина није направила конкретан корак ка формирању Заједнице српских општина што Запад тражи као услов за пријем Косова у Савјет Европе.
То би могло да значи да се све одлаже за сљедећу годину.
Када је Парламентарна скупштина Савјета Европе 16. априла дала “зелено свјетло” да Косово уђе у Савјет Европе чинило се да Приштину од тог корака дијели само формалност.
Ипак, убрзо се испоставило да је та формалност за Аљбина Куртија, премијера Косова, велика препрека јер му и даље не пада напамет да направи практично било какав корак ка формирању ЗСО, иако се на то Приштина обавезала још 2013. године Бриселским споразумом.
Због тога, како ствари сада стоје, Комитет министара Савјета Европе неће ни расправљати о пријему Косова на састанку 16. и 17. маја пошто та тема није ни уврштена у дневни ред.
За Страхињу Суботића, програмског менаџера Центра за европске политике, то је очекивани епилог свега што се догађало у посљедње вријеме.
"Француска је остала при ставу да Приштина мора прво да направи значајнији искорак ка формирању ЗСО прије уласка у Савјет Европе. Ту је и Мађарска која има исти став иако је признала Косово као што је признала и Француска. Све то указује да је ситуација за Приштину комплекснија у Савјету Европе иако има бројке на својој страни", наводи Суботић.
Како каже, Мађарска се тако поставила јер жели да “изгради још боље билатералне односе са Србијом”.
"Са друге стране, Француска гледа општу слику и не жели да се уласком Косова у Савјет Европе без формирања ЗСО дестабилизује Западни Балкан. Лоптица је сада свакако у дворишту Аљбина Куртија", објашњава Суботић.
Програмски директор Центра за европске политике додаје да “одлагање коначне одлуке о пријему Косова у Савјет Европе” неће ни “помоћи ни одмоћи дијалогу Београда и Приштине”.
"Улазак Косова у Савјет Европе без формирања ЗСО би свакако у овом тренутку додатно дестабилизовало Западни Балкан. Зато се може рећи да се сада враћамо на нулу. На неки начин смо купили вријеме. Чекају се избори у ЕУ и у Америци. Долазе нови људи умјесто Мирослава Лајчака, Габријела Ескобара и вјероватно Жозепа Бореља тако да не очекујем ништа ново у вези са косовским питањем до 2025. године", закључује Суботић, пише "Блиц".
Да ли је могуће неко изненађење
Савјет Европе је у уторак објавио дневни ред састанка Комитета министара 16. и 17. маја на коме нема расправе о пријему Косова, али је и оставио могућност промјена у наредних десетак дана. Иначе, Комитет министара се састаје само једном годишње и то обично у мају.
"Саопштење одражава дневни ред какав је у овом тренутку и немамо више информација да подијелимо", поручили су у Савјету Европе.
Убрзо је стигло и ближе образложење амбасаде Њемачке у Приштини. У тој амбасади су поручили како је вријеме да “Влада Косова убиједи државе чланице Савјета Европе да заслужује пријем у ту међународну организацију, предузимајући конкретне кораке ка стварању ЗСО”.
"Такав корак, по нашем мишљењу, представљао би подношење приједлога статута ЗСО Уставном суду. Како је амбасадор рекао у свом твиту послије гласања у Парламентарној скупштини Савјета Европе: Косово мора да уради велики посао", навели су у амбасади Њемачке у Приштини.
Како су додали, то се још није догодило.
"Сада је на премијеру Аљбину Куртију и његовој Влади да убиједе потребне државе чланице другим средствима, односно предузимањем других конкретних корака ка стварању Заједнице општина са српском већином, коју се Косово обавезало да ће успоставити и која је међународна обавеза", саопштила је њемачка амбасада.
