Водичи за преживљавање, гомилање залиха и вјежбе масовне евакуације - Европа убрзано развија стратегије како би припремила своје грађане за растућу опасност од сукоба.
Бројне европске земље објавиле су озбиљне смјернице посљедњих мјесеци, замишљајући свакодневне просторе као што су гараже и подземне станице као будуће бункере, истовремено наглашавајући психолошку отпорност становништва.
Основна порука коју земље шаљу је потреба за промјеном менталитета - за прелазак на "ратни начин размишљања". Као што је генерални секретар НАТО Марк Руте рекао на безбједносном скупу у Бриселу у децембру: "Вријеме је да се пребацимо на ратни начин размишљања."
Како пишу западни медији, порука долази у вријеме растуће забринутости међу европским лидерима, због "могућности да ће руски предсједник Владимир Путин, охрабрен војном ситуацијом у Украјини, одлучити да се пресели даље на запад". Треба истаћи да је Москва све ти оштро демантовала.
Истовремено, традиционални савезник Европе - Сједињене Државе - заузимају све удаљенији став о европској безбједности, што изазива сумњу да ли ће Сједињене Државе заиста интервенисати у случају напада на чланицу НАТО.
Питање које остаје је - колико су ове мере заиста ефикасне и да ли ће грађани уопште озбиљно схватити упутства?
Европска комисија позвала је све грађане да се обезбиједе храном и основним потрепштинама у својим домаћинствима довољним за најмање 72 сата у случају кризе. У смјерницама објављеним у марту, нагласак је стављен на стварање културе "отпорности" и "спремности".
Неке земље су такође увеле сопствене протоколе за ванредне ситуације, укључујући оружане сукобе. У јуну прошле године, Њемачка је ажурирала Општу оквирну директиву о одбрани, која предвиђа готово потпуну промену у свакодневном животу грађана у случају рата.
У Шведској, приручник "Ако дође до кризе или рата" дистрибуиран је милионима домаћинстава, који даје упутства о томе како поступити у случају ванредног стања. У брошури се наводи да ће у случају рата бити активиран спољни систем упозорења који покрива већи дио територије земље. Савјетује се: "Уђите у кућу, затворите све прозоре и врата, искључите вентилацију ако је могуће".
Швеђанима се такође даје посебна инструкција у случају нуклеарног напада: да потраже склониште као у ваздушном нападу, истичући да склоништа цивилне заштите нуде најбољу заштиту. Такође се наводи: "Ниво зрачења значајно опада након неколико дана."
За Финску, земљу са најдужом копненом границом са Русијом (1.340 км), одбрана државног суверенитета дубоко је укорењена у колективној свијести. Од 1950-их, изградња склоништа под стамбеним зградама и канцеларијама је законски обавезна у земљи. Финска се, након деценије војне неутралности, придружила НАТО-у 2023. године.
Према владиним подацима, земља има 50.500 склоништа - довољно за 4,8 милиона људи у земљи од око 5,6 милиона људи. У новембру, Министарство унутрашњих послова издало је нове смјернице које покривају припреме за дуге нестанке струје, прекиде воде и комуникација, екстремне временске услове и потенцијални војни сукоб.
Са друге стране, земље попут Португала, Италије или Велике Британије различито доживљавају опасности. Италија је више фокусирана на нестабилност у сусједним земљама на југу, док Британци, чији је "архипелаг посљедњи пут нападнут 1066. године, осјећају пријетњу од Русије много слабије", наводи Си-Ен-Ен.
.webp)
