Ово је први пут да је Суд за људска права одлучивао о утицају климатских промјена на људска права. Услиједио је послије седам година неуспјешних битака пред швајцарским судовима.
Годину дана пошто је више од 2.000 жена из Швајцарске тужило државу, јер је, како тврде, политика владе о климатским промјенама угрозила њихово право на живот и здравље, Европски суд за људска права пресудио је у њихову корист.
Суд је образложио да напори швајцарских власти да смање емисију штетних гасова нису ни близу онакви какви би требало да буду, односно да су више него неодговарајући.
Ово је први пут да је Суд за људска права одлучивао о утицају климатских промјена на људска права.
Пресуда је донијета послије седам година неуспјешних битака пред швајцарским судовима.
"Због климатских промјена имамо више топлотних таласа и старије жене више пате. Оне умиру чешће током ових топлотних таласа него што би иначе.
"Неки људи кажу: 'Зашто се жалите, ионако ћете умријети'. Али ми не желимо да умремо само зато што наша швајцарска влада није успјела да смисли пристојну климатску политику", рекла је у марту 2023. једна од активисткиња Елизабет Стерн за Би-би-си.
Пресуда је обавезујућа и може да утиче на закон у 46 земаља у Европи, међу којима је и Велика Британија.
Швајцаркиње, које себе називају Клубом климатских сениорки и имају у просјеку 73 године, кажу да климатске промјене угрожавају њихова људска права, право на здравље, па чак и на живот. Као доказни материјал, оне су суду приложиле њихову медицинску документацију.
"Нисмо сви створени да сједимо у столици, љуљамо се и плетемо", изјавила је Стерн послије судске пресуде.
Температуре у Швајцарској расту брже од глобалног просјека, а топлотни таласи су све чешћи. Суд је претходно одбацио случајеве које су покренули шесторица португалских младића и бивши француски градоначелник.
Они су тврдили да европске владе нису успеле довољно брзо да ријеше проблем климатских промена, кршећи њихова права.
Европска опсерваторија за климу и здравље каже да ће повећање просјечне температуре, какво се очекује, вјероватно имати "озбиљан утицај на јавно здравље" широм Европе, посебно међу старијим људима.
У посљедњих 20 година, смртност од топлоте код људи старијих од 65 година у Европи порасла је за више од 30 одсто.
Март за нама био је најтоплији месец у свету од када се врше мерења, а рекорд је оборен 10 пута. Научници су забринути да свет улази у нову фазу климатских промјена, које се убрзавају.
Владе широм свијета обавезале су се да ће драстично смањити емисије гасова стаклене баште, који загријавају Земљину атмосферу приликом сагоријевања фосилних горива попут нафте, угља и гаса. Швајцарска влада није порицала да климатске промјене могу да утичу на здравље, али је рекла да се не могу посебно везати за здравље старијих жена.
Свјетске температуре расту због људских активности, а климатске промјене сада угрожавају сваки аспект људског живота. Пораст температуре мора да се успори ако желимо да избјегнемо најгоре посљедице климатских промена, сматрају климатски научници. Кажу да глобално загријавање треба да се задржи на 1,5 степен Целзијуса до 2100.
Према упозорењима климатског тијела Уједињених нација, ако се глобални пораст температуре не задржи на нивоу од 1,5 степен, Европа би могла бити угрожена поплавама, усљед екстремних падавина.
Екстремне температуре могу да повећају и ризик од шумских пожара, као што се видјело у Европи 2022. године.
У поређењу са просеком, Француска и Њемачка забиљежиле су око седам пута више спаљене земље између јануара и средине јула прије двије године.
