Погибија иранског предсједника Ебрахима Раисија у катастрофалној хеликоптерској несрећи могла би да буде окидач за грађански рат у овој земљи и подстакне младе који су против режима на акцију. То, како преноси "Dailymail", тврди вођа групе отпора Маријам Рајави, изабрана предсједница Националног савјета отпора Ирана (НЦРИ).
Она је смрт предсједника Раисија, шефа дипломатије Хосеина Амира Абдолахијана и још седам особа, описала као непоправљив ударац државним мулама.
"То је непоправљив стратешки губитак за врховног вјерског вођу Али Хамнеија и читав режим, озоглашен по својим егзекуцијама и масакрима. То ће изазвати низ репрекусија и криза унутар теократске тираније, који ће подстаћи побуну младих да крену у акцију. Проклетство мајки и оних који траже правду за погубљене, заједно са проклетством иранског народа и историје, обиљежавају наслијеђе Ебрахима Раисија, озлоглашеног починиоца масакра политичких затвореника из 1988. године.", рекла је Рајави.
НЦРИ је основан само двије године након свргавања иранског шаха и почетка Исламске револуције. НЦРИ је дуго био главни противник врховног вође ајатолага Рухолаха Хомеинија. Представљајући се као демократска алтернатива ове група позива на збацивање "религијске диктатуре и нехуманог режима".
Смрт предсједника Раисија је је покренула низ спекулација о узроку пада хеликоптера, док теоретичари завјера прстом упиру у Израел. Ова држава је у рату против Хамаса, савезника Техерана, а тензије између Ирана и Израела биле су на врхунцу у априлу када су двије земље размијениле салву напада извршених дроновима и ракетама.
Иран још није објавио званично саопштење о детаљима несреће, а спекулише се да би њен узрок могло да буде лоше вријеме, тј. магла. Ирански хеликоптери, нарочито западне производње међу којима је о "Bell 212", којим се Раиси превозио, спадају у врло непоуздане. Исламска република Иран је деценијама под западним санкцијама због чега су јој очајнички потребни резервни дијелови да би поправила ваздухопловну флоту.
Хеликоптер "Bell 212" се користи више од 50 година, ушао је у службу 70-их година прошлог вијека. Иако би према уставу нови избори требало да буду расписани у року од 50 дана извјесно је да ће Раисијева смрт покренути борбу за моћ са низом амбициозних кандидата који су спремни да се боре за власт.
Сам Раиси је важио за контроверзну личност. Поједини западни медији су га називали "месар из Техерана", имајући у виду његову крваву историју. Као млад студент богословије у светом граду Кому, Раиси је учествовао у протестима против шаха, кога је подржавао Запад у револуцији 1979.
Његови контакти са вјерским вођама у Кому учинили су га фигуром од повјерења у правосуђу и постао је замјеник тужиоца са само 25 година. Раиси се брзо пробио до врха - и притом зарадио је себи немили надимак. Као замјеник тужиоца, а потом и главни тужилац, он је био у такозваном "комитету за смрт".
Њега је чинило четворо судија, који су предсједавали трибуналима 1988. године који су били окупљени да поново суде режимским политичким затвореницима. Хиљаде ових затвореника је немилосрдно погубљено и бачено у необиљежене гробове. Тачан број смртних случајева није познат, али групе за људска права процјењују да је око 5.000 људи убијено након Раисијеве бруталне пресуде.
Већину погубљених чинили су припадници групе Народни муџахедини Ирана (ПМОИ), која је у почетку подржавала збацивање шаха и основање Исламске републике, али се убрзо нашла на мети власти јер је сматрала да религијске вође не би требало да управљају земљом.
Иран је 2022. погодио талас протеста након смрти Махсе Амини, курдске дјевојке, која је преминула три дана пошто ју је полиција за морал претукла јер у подземној жељезници није носила хиџаб. То је довело до масовних протеста и отпор одговора власти. Вјерује се да је више стотина људи погинуло у немирима који су услиједили.
(Телеграф)
